Анали Правног факултета у Београду

306

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

о каквој производњи, па следствено ни о каквом друштву не може бити говора тамо где не постоји неки облик својине ... (“). По проф. Генкину, својина je основа производите односа. Исхорија познаје пет основних типова производних односа тип првобитне заједнице, робовласнички, феудални, капиталистички, социј алистички; свакоме од њнх одговара одреБенн облик својнне. Y том смислу својнна ће остатн и у комунизму. Својина као услов производње увек je постојала и увек ће постојати. Арук.чије je ca правом својине. Оно постоји само у класном друштву. Као правка категорија својина ниЈе постојала у првобитној заједници нити ће je бити у комунизму. Y СССР je као резултат велике октобарске револуције национализована капиталисхичка приватна својина и тиме ликвидирана експлоатација човека по човеку. Економску основу СССР чине социј алистички систем привреВиваиа и социјалистичка својина на средствима за производњу. Социјалистичка својина се јавља у три вида: као државна (ошптенародна), као својина колхоза и других кооперативних организација и иихових удружегьа, и као својина друштвених организација. Лична својииа изведена je из социјалистичке својине и намегьена je задово.ъаваиу материјалних и културних потреба грађана. Овлашћења која има носилац било којег од ових облика идентична су. То су: право држања, коришћења и располагања имовином у границама које су одреБене законом ( 12 ). Разни облици својине се меВусобно разликују по своме субјекту и по томе што неке ствари могу бити објект само извесних форми својине (државне, колхозне). Једино je државна социјалистичка својина универзална и може се односити на било који предмет. Све су ово општеприхваћена гледишта и у правној теорији и у законодавству. Извесне разлике јављају се по питању какав правки характер има ситно приватно газдинство инокосних сељака и занатлија засновано на личном раду. А- М. Генкин и низ других совјетских правника ( 13 ) сматрају да се ситно приватно газдинство инокосних сељака и занатлија не ыоже изједначити са личном својином грађана, да су у питагьу квалитативне разлике. Аргументи су следейи: својина инокосних сељака и занатлија није повезана са социјалистичком својином; тај облик својине нема перспективу развоја и на одређеној етапи ће нестати; објекти ове својине су оруВа и средства за производньу, а оруђа и средства за пронзводњу не могу бити објекат личне својине грађана. Овај став je наншао на супротстав.ьаие оних правника ( ы ) којн сматрају да постоји идентичност битног елемента у оба облика својине: личин рад. Без обзира на који начин се обављао, да ли као лични рад у друштвеној производив или као рад на сопственом газдннству без упозребе туБе радне снаге, .лични рад je извор настанка .личне својине. Према томе би и својина инокосних се.ьака и занат.лија била .лична својина.

Миодраг Орлић

(и) К. Маркс: При лог критици политичке економије, Култура, Беогрсд, 1956, стр. 178.

(12) Чл. 19 Основа, чл. 92. ГК РСФСР чл. 95 ЕстонСке ССР нтд. Идеитичну одредбу садржавао je чл. 58. ГК РСФСР (докет 31. октобра 1922, ступио на сиагу 1. I 1923).

(13) Д. М. Генкин: Право личной собственности, Социалистическая законность , 1946, No 10, стр. 21; Р. О. Халфина; Право личной собственности граждан СССР, АН СССР, Москва, 1935, стр. 20.

(14) С. Н. Братусь: Формы собственности по конституции СССР, Труды Военно-юридической академии, вып. IX, Москва, 1949, стр. 16—17; И. И. Ларкин: К вопросу о понятии права личной собственности. Советское государство и право, стр. 121 — 122.