Анали Правног факултета у Београду

307

ПРНКАЗИ

Ар Предраг Ж. Шулејић, „ОСИГУРАЊЕ ОД ГРАБАНСКЕ ОДГОВОРНОСТИ”, Београд 1967, стр. 166. Врло плодна и разнолика издавачка делатност Института за упоредно право у Београду омогућила je нашој стручној правничкој јавности да ce упозна са једним не само занимљивнм него и актуелним научним радом. To je докторска дисертација др П. Шулејића „Осигурање од граћанске одговорности”, коју je Институт, уз финансијску помоћ Југословенске заједннце осигурања, објавно као двадесет осму кььигу у својој серији монографија. Као што je писац изнео већ на првим страницама наведеног рада, осигурагье од одговорности je једна од најмлађих врста осигурања. Ако оставимо по страни неке његове почетне облике, у којима ce његове карактеристике тек назиру, ово осигурање појавило се пре непуних сто година. Ипак, и у овом сразмерно кратком периоду, у низу зема.ъа осихурање од одговорности успело je да се развије у толикој мери да je постало једна од најзначајнијих врста, осигурања, и то како посматрано са становишта развијености теорије, тако и са становишта развијености праксе. Обавезно осигурагье од одговорности за штете из употребе моторних возила, на пример, развило се у низу земаља у толикој мери да се сматра посебном врстом осигурања која се обрађује у посебним студијама. Значај осигурагьа од одговорности чак прелазн оквире осигурагьа. Служећи као инструменат помоћу којег je могуће извршити одвајање питања накнаде за проузроковану штету од пнтања утврђивања одговорности за гтроузроковање те штете, осигурање од одговорности вршн озбиљан утицај на грађанску одговорност у правду њене социјализације. Y пракси нашег осигурања, осигурање од одговорности заузима врло значајно место, нарочито после доношења Закона о обавезном осигурању имовине и лица 1965. године, којим je уведено обавезно осигурање корисника односно сопственика моторних возила за штете које могу бити нроузроковане употребом возила. Његов значај најбоље се може видети из података о исгглаћеннм накнадама у свој врсти осигурања. Тако, укупне накнаде исплаћене по основу осигурања од одговорности у 1965. години износиле су нетто преко 2,6 милијарди, а у 1966. години нешто преко 5 милијарди старих динара, од чега по основу осигурагьа од одговорности за штете из употребе моторних возила у 1965. години 2,1 мили jap да, а у 1966. години 4,4 милијарде. После увођења обавезности осигурања нарочито je упадљив пораст износа исплаћених накнада за штете нроузроковане употребом путничких возила: у 1965. години 872 милиона старих динара, а у 1966. години пешто преко 2,1 милијарда. Мейутим, наша теорија осигуратьа у области осигурања од одговорности није у потпуности следила овакав развој праксе. Осигурање од одговорности обрађивано je углавном узгред, приликом анализе неких других пнтагьа из области осигурагьа или у вези са грађанском одговорношћу. Монографпја др Шулејића je прво дело у нашој литератури у којем je читав систем осигурагьа од одговорности обрађен на једном месту. Зато ће ова монографија корисно послужнти нашој пракси, нарочито осигуравајућим заводима, који су после недавног доношења прописа о измени организације нашег осигураньа први пут у нашој послератној пракси приступили изради самосталних правила осигурагьа. Као што je познато, до ове измене, све врсте осигурагьа, па тако и осигурагье од одговорности, наши су осигуравајући заводи спроводили према правилнма осигурагьа која je доносила скупштина Југословенске заједнице осигурагьа. Своја разматрагьа о осигурагъу од грађанске одговорности ппсац je поделио на три дела. Први део, у којем се обрађују улога, појам, значај, историјски развој и правка природа осигурагьа од одговорности има у ствари характер увода. У овом делу нарочито je занимљив одељак о правној природи осигурагьа од одговорности, где пнсац прихвата схватагье да je осигурагье од