Анали Правног факултета у Београду

309

ПРИКАЗИ

лица да се са захтевом за накнаду обрати директно осигурачу. Y случају кад je дирекхна тужба подигнута истовремено са тужбом против осигураника, обавеза осигураника и обавеза осигурача налазе се у односу према оштећеном лицу in solidum. Y закључку монографије др Шулејића посебну пажњу заслужује место на којем je изражено схватање да у једном развијеном систему осигурања од одговорности оштећеном лицу не би требало дати право набора од кога ће захтевати накнаду: од штетника или од осигурача. Оштећено лице би се са захтевом за накнаду увек морало да обрати осигурачу, пошто би то било у складу са тенденцијом пребацивања питања одговорности на план репарације. Овакво je схвахање било у нашој судској пракси некад прихваћено. у вези са обавезним осигурањем путника у јавном превозу и пошиљака на железници, али je касније напуштено. Данае наша судска пракса врло чврсто стоји на становишту да оштећено лице има право да бира да ли ће накнаду штете захтевати од лица одговорног за ььено проузроковање или од осигурача код кога се одговорно лице осигурало од одговорности. Y целини посматрано, монографија др Шулејића о осигурању од грађанске одговорности представл>а занимљиво дело, са низом ставова који до сада нису били заступани у нашој теорији осигурагьа. О правилностн многих од ових ставова, или боље речено о њиховој прихватлзивости са становшпта наше праксе оснгурања, може се доста дискутовати, на шта указује и сам пнеац износећи приликом сваког опредељнвања низ аргумената у прилог и против свог схватања. За жаљење je, меЬутим, што поједина важна пнтања из области осигурагьа од одговорности нису обрађена на целовитији начин, или уошите нису ни дотакнута. Тако, није на једном месту и на целовит начин обрађено питање регресног захтева осигурача према осигуранику, до којег може доћи у односихма обавезног осигурања за штете из употребе хмоторних вози\а због тога што осигурач не може према оштећеном лицу да истине приговоре ко je може да истине према осигуранику. Није уопште обрађено пигање накнаде неимовинске штете по основу осигурања од одговорности, које нарочито може да буде спорно у вези са обавезним осигураньехМ путника у јавно.м саобраћају. На крају треба истаћи да објављивање монографије др Шулејића треба поздравит не само због њених унуграшњих квалитета него и због тога што je после низа година ово дело прва монографија која искључнво обраВује једну групу питања из области осигурања. Надамо се да ће ce у будућности монографије из ове значајне области привредног права појављивати чешће.

Ар

Ивица Јанковец

Ангел С. Ангелов: ФИНАНСОВО ПРАВО НА HP БЪЛГАРИЯ, II прерађено издање, Софија, 1967, стр. 424. Професор управног и финансијског права на Правном факултеху Универзитета у Софији објавио je недавно друго издање свог уџбеника намењеног у првом реду студентима права, али истовремено и свнма осхалима који се инхересују за ову досха сложену и не баш много развијену грану правних наука. Реч je о књизи која je своје прво издање доживела још 1960. год. и која je у новом, знахно проширеном и доггуњеном издању увелико превазишла схандардне оквире универзихехског уџбеника. Мада наслов може да завара чихаода и да га наведе на помисао да се ради само о системахској обради прописа којима je у HP Бугарској правно peryлисан финансијски систем, већ први поглед на обим захваћене материје финансијског права, као и на начин обраде многих питања показаће да се ради о једном одиста добром уџбенику финансијског права, у коме су