Анали Правног факултета у Београду

311

ПРИКАЗИ

стр. 3—37 и И. А. Влашнћ: „Развој космичког права 1957—65 достишућа и проблеми”, II део, стр. 365 —405), које представљају доктринарне прилоге рађене веома систематично, оба дела Годишњака, од којих je први посвећен ваздухопловном а друга космичком праву, садрже следећа поглавл.а: I Доктрина, П Преглед права у појединим државама, 111 Mebyнародни уговори, IV Међународне организације, V Невладине организације, VI Законодавство појединих држава, VII Одлуке (ова глава не постоји у деду о космичком праву) и VII Библиографија. Y вези са првим делом Годишњака треба истаћи посебно неколико коментара о унутрашњем законодавству и међународшш уговорима Аустралије, Југославнје, Канаде, Пољске и скандинавских земал>а. Не мање корисним треба сматрати приказ рада међувладнних, општих и регионалних организација, као и приказ рада невладиних организација. Y делу који je посвећен одлукама донетим у пракси, материја je подељена према критерпјуму да ли су у питању одлуке донете од стране судских органа, или су то акта административних органа. Посебну вредност другог дела Годишњака представља приказ националних законодавстава (белешка о националном законодавству и подаци о законским текстовима, посебно Франдуска), и стручно одабрана и ванредно корисна документација о међународним уговорима (општим, регионалним и билатералним), са објавл>еним текстовима у целини или делимично, затим приказ рада невладиних организација (посебно YH), како општих тако и регионалних, и приказ рада међународних и националних невладиних организација. Бнблиографија, дата на крају Годшшьака, обимна je по сакупљеном материјалу и веома корисна по начину излагања. Сакупљена грађа и начин на који je она сређена скрећу пажњу на издавача овог Годишњака. Наиме, Институт за ваздухопловно и космичко право Me Gill Универзитета у Монтреалу, као познати светски центар за изучавање ваздухопловног и космичког права, налази се и ради у Монтреалу, граду који се, захвал>ујући чињеници што се у њему налази седиште Међународне организације за цивилно ваздухопловство (ICAO) и Међународног удружења за ваздушни саобраћај (LATA), постелено поистовећује са средиштем збивања у меЬународном цивилном ваздухопловству. Ова чињеница представља свакако један од објективних чинилаца који су допринели вредности Годишњака. Несумњиво да велика заслуга за изузетну вредност овог Годишньака припада и професору међународног приватног права, René Н. Mankiewiczu, главном уредннку Годишњака. Једина примедба која би се могла упутити издавачу у погледу времена изласка из штампе Годишњака (jep се он односн на 1965. годину, а изашао je из штампе 1967. године) и, стога, неизбежно неажурности у погледу нових чшьеница до којих je дошло нарочито у развоју космичког права, верујемо да ће бита отклоњена скорим објављивањем нових свезака Годшшьака. На тај начин, Годшшьак би постао и неопходан приручник заинтересованих стручњака, посебно оних који се баве ваздухопловним и космичким, одиосно шире, саобраћајним правом.

Ар

Вида Чок

Ар Миливој Деспот: СУВЕРЕНИТЕТ У ПРОСТОРУ ИЗНАД ДРЖАВНЕ ТЕРИТОРИЈЕ, Издање Института за упоредно право, Београд 1966. У овој мотографији др Деспот je обрадио разна питања везана за суверенитет држава изнад њнхове територије. Дајући у првом делу опште појмове суверенитета у том простору, писац даље обрађује разне теорије које су претходиле правном установљењу суверенитета у ваздушном простору, које je учињено Париско.м конвенцијом од 1919. године. Пошто je теорија суверенитета усвојена, писац нас упознаје на који на-