Анали Правног факултета у Београду

312

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

чин je то учињено у каснијим међународним конвенцијама (Ибероамеричкој, Панамеричкој и Чикашкој). Други део монографије посвећен je правним проблемима надваздушног простора. На јасан и прегледан начин др Деспот излаже разне теорије о правној природи надваздушног простора, при чему износи и правке разлоге због којих би се извесна схватања могла прихватит или одбихи. Y посебном одељку писац нас упознаје докле се, до издана монографије, дошло у нравном регулисању делатности у надваздушном простору, при чему даје и одену могућности примене „земаљског" ваздухопловног права на надваздушни простор, као и аналогију са поморским правом и Антарктикой. Иако садржи и разматрања о суверенитету држава у ваздушном простору, тежиште овог дела je на проучавану правке проблематике надваздушног простора, што je, по нашем мишљењу, сасвпм оправдано учинено. Надваздушни простор je облает за коју се траже правка решена, а оваква студија у вези са тим може да помогне у изналажену решена. С обзиром да je рад довршен пре усвајана од стране Генералне скушптине OYH Уговора о начелима којима се регулишу активности држава на истраживану и коришћењу космоса, укључујући Месец и остала небеска тела (усвојен 19. XII 1966) и Споразума о спасавану астронаута, повратку астронаута и враћану предмета избачених у ванатмосферски простор (усвојен на XXII заседану 1968), разумљиво je да ту материју писац није могао обрадити, али ова два уговора треба имати у виду када се данас разматрају правни проблеми надваздушног простора. Излагана др Деспота су врло језгровита, јасна и документована. С обзиром да немамо много радова из области ваздухопловног и космичког права, дело др Деспота нам je и због тога добродошло. Сматрамо да je сасвим умесна констатација у предговору ове монографије, који je написао академик М. Бартош, „да je ово дело озбиљан допринос нашој литературн космичког права”.

Ар

М. Јовановић

Ар. Зденко Вајнер, МЕБУНАРОДНА ПААБАЊА, ОСИГУРАЊЕ ПЛАБАЊА И ФИНАНСИРАЊЕ У ВАЊСКОЈ ТРГОВИНИ, „Савремена администрација”, Београд, 1965. По замисли аутора, ова књига представља покушај да се питања меВународног плаћања, финансирања у међународној трговини и осигурања меВународних плаћања прикаже у систему, целовито, на основу њнхове економске, правые и банкарско-техничке повезаности. Рад je систематизован у три основна дела: Увод, I део, у коме се излажу појмови о акредит!шу уопште и II део, у коме се излажу појмови о осталим инструментима и начинима меЬународних плаћања, осигураљу плаћања и финансирању у спољнотрговинским пословима. У Уводу аутор даје опште појмове о спол>ној трговини и платном промету са иностранством, истичући нарочито њихов економскн вид и значај. За савремено друштво характеристична je меВународна економска повезаност, која нужно из меВународне друштвене поделе рада. Индустријски развијене земље теме.ъе свој економски раст на увозу сировина из неразвијених земаьа. Нарочито САД и Западна Европа увозе продукте пољопривредне и рударске производње неразвијених Стога се аутархично затварање увек показује нерадионалним, а подела рада на меВународном плану као економска нужност. Под појмом меВународне трговине аутор подразумева промет робе који једна држава врпги с другим државама. Овај продес карактерише