Анали Правног факултета у Београду

186

А НАЛ И ПРЛВНОГ ФАКУЛТЕТА

природних и друштвених наука. Више од тога, развој савремене совјетске и светске науке са свом очевидношћу сведочи да само кохмплексно изучавање и решавање научних проблема доноси изузетно драгоцене теоријске и практичне резултате. Сјајни успеси, постигнуты „на границама” појединих друштвених наука, морају надахнути и предсхавнике разних грана друштвених наука на стваралачко удружнвање, на спајање својих напора у разради актуелних проблема друштвеног напретка, узајамног деловања личности и друштва, улоге човека у савременој високомеханизованој и аутоматизованој производњи. На жалост, међу разним друштвеним наукама нису до данас успостављени потребни додири, нема неопходне концентрације снага у нзучавању друштвених појава. Објективном процесу диференцијације наука очигледно не одговарају наши напори у правду њихове интеграције, без чега се не може замислитн напредак друштвеног сазнања у савременим условима бурног развоја друштвене стварности. Међутим, данас се мора говорихи не само о синтетизовању научних знања у области друштвених наука него и о комплексном истраживању друштвених појава средствима хуманитарних, природних, антрополошких и техничких наука. То се утолмко вшде односи на такав многострани, сложени и, рекш бисмо, финн предмет сазнања какав je човек. Једна од особености савременог научног развоја јесте претварање проблехма човека из преДхМета специјахших антропОх\ошких наука у огапти проблем савремене науке. Тако, човек као субјект рада ,мора да се проучава у једхшству разних својих видова. Физиологија радних процеса претпоставља истраживање не само механизма радне способности и чинилаца смањења и обнове функционалне радне способности него и везу тих појава с типолошкнм особеностихма нервне делатности, с општи.м стањехм људског организхма итд. На резултатихма физиологије, биофизике и биохехмије радних процеса непосредно се заснива хшијена рада, с којом je, ca своје стране, тесно везана профилактика и терапија професионахшнх болести, a такође и друге области друштвене хнгијене. АхШ из хигијенских и других медицинских показателе проистичу захтевн у погледу норхматива радног времена, односа рада и одлюра, регулисања послова, ефективних услова савлађивања умора итд., који се односе на облает научне организације пропзводње и заштите рада, на об,\аст конкретне економике и разне гране права. С друге стране, човек као субјект рада je друштвени произвођач материјалних и културннх вредности, од чијих мотива радне делатности, ступња образовања и делатности умногом зависи производност рада. А то je већ широка облает истраживања социолошје и економике, педагогије и психологије, науке о управљању и правые науке. Проучавање проблехма човека од стране посебних наука данас je достигло такав ступањ када je потпуно исправно поставити питање њиховог повезивања у једннственн komtlvckc (О- Управо прехма захтевима кохмунистичке изградње и према стварној могућности рационалне организацнје научних истражнвања проблехма науке о човеку, при Ленинград-

(I) Б. Г. Ананьев: Комплексное изучение человека как очередная задача савременной науки, Вестник Ленинградского Университета, 1962, No 23.