Анали Правног факултета у Београду

315

IN MEMORIAM

мањем обиму (стр. 309). Водећи рачуна о потребама праксе, дао je 1963. Закон о парничыом поступку са објашњењима, који садржи исцрпна упућивања на домаћу литературу и податке о одлукама врховних судова. Осим наведенпх дела, проф. Јухарт je и писац читавог низа чланака из дисциплине у којој je био специјалист. Помињемо само најзначајније; Сакупљање процесне грађе; Инцидентна тужба за утврВење; Правоснажност и процесно пребијање; Трочлана су дека изрека; Пребијање у парници; Признаае као основ пресуде на основу признања; Предмет спора у брачним парницама; Преиначење тужбе. Неки од ти>с чланака по садржајном богатству представљају читаве мале монографије. Својим радовима пок. проф. Јухарт извршио je снажан утицај на словеначку и југословенску науку и праксу, те његова смрт представља крупан губитак. Y личним односима пок. проф. Јухарт био je племенит човек, агреман да сваког саслуша, охрабрн и помогне. Слава му!

Б. Познић

ПРОФЕСОР МАРИJ АН ХОРВАТ (1903—1967)

Авадесет деветога децембра немилосрдна смрт однела je заувек др Маријана Хорвата, професора Римског права на Правном факулхету у Загребу. Професор Маријан Хорват рођен je у Загребу 10. 1. 1903. Основну школу, класичну гтшазију и правый факултет завршио je у Загребу, увек салю са одличним оценама. За доктора права промовисан je 1926. Y међувремену завршио je музичку академију и до краја живота био изврсхан клавириста. Y току 1926/27. год. слушао je у Паризу предавања из Римског права проф. Колинеа и Ноаја. По повратку у Загреб бавио се адвокатурой. Од 1938. je наставник Римског права на Правном факулхету у Загребу, најпре као хонорарни наставник, затим приватни доцент (1940) ваыредни (1940) и редовни професор (1945). 1961. изабран je за дописног члана Југославенске академије знаности и умјетности. Y међувремену био je два пута декан (1947/48. и 1956/57) и продекан (1948/49. и 1957/58) Факултета и ректор (1958—60) и проректор (1960 —62) Свеучилишта у Загребу. Дванаест година (1953 —1965) био je главки уредник часописа „Зборник Правног факултета у Загребу”. По доласку на факултет проф. Хорват je своју изванредну интелигенцију и ерудицију, широко опште образование, таленат и иеисцрпну радну енергију посветио науци и ыастави Римског права. Многи његови радови остаће трајан значајан прилог нашој и светској правној историографској литера гури. Питање које je проф. Хорвата највише занимало и коме je посветио своје најзначајније радове јесте bona fides савесност, поштење и поверење у правним односима. Године 1939. објавио je о томе своју прву монографију под насловом: „Bona fides у развоју римског обвезног права”. (Загреб, 1939, стр. 160), која му je донела професорску хабилитацију. Сигурним кораколг и врло богатим и допадљивим, а прецизним и јасним речником, проф. Хорват у тој књизи води читаода кроз лабиринт извора, текстова, коњунктура, хипотеза и мишљења о овом питању, које je било и остало занимљиво и значајно од римског права до данас. Налазећи већ тада ослонац у економским и друштвеним односима Римљана са поко-