Анали Правног факултета у Београду

316

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

реним народима, проф. Хорват са сигурношћу дискутује са мишлењима других аутора, одбацује их или прихвата и тиме крчи пут својим врло убедливим оригиналннм решењима проблема на које je наишао. Овом питању се проф. Хорват враћа још два пута из новог аспекта и са новим аргументима. Први пут чланком: „Osservazioni sulla bona fides nel diritto romano obligatorio”, објављеним у „Studi in onore di Vincenzo Arangio—Ruiz nel XLV anno del suo insegnamento” (Napoli, 1953), и друти пут чланком „Акције bonae fidei”, објавленнм у Зборнику Правног факултета посвећеном проф. Ајзнеру (Загреб, 1956). Аруго питање које je луже времена окупирало проф. Хорвата, јесте питање најстаријег римског граЬанског поступка, односио његове поделе на фазе in iure и apud iudicem. 1938. објавио je о томе рад „Савремени назори о постанку и значају дводиобе римског приватног процеса (Мјесечник, 1938, бр. 4 и 5). 1958. и 1959. се понова вратио на то питанье чланцима „О дводиоби у најстаријем римском цивилном процесу” (Зборник Правног факултета у Загребу, 1958) и „Deux phases du procès romain” (Mélanges Henri Levy — Bruh% Paris, 1959). О истом питању одржао je и предавања на правним факултетима у Хамбургу, Оксфорду, Кембрщгу, Глазгову и Абердину. Поред ових, проф. Хорват je обрађивао и многа друга питагьа историје римског права: usucapio, политички аспекти римске кодификације, извори права и купопродаја. Проф. Хорват je написао и три уцбеника римског права. Први, под називом „Римска правка повијест” (Загреб, 1943), обрађује „историјскп део” римског права. Аруги, П °А називом „Римско право” (Загреб, 1948) написао je заједно са проф. Б. Ајзнером. Трећи, под називом „Римско право”, доживео je, непосредно пред ауторову смрт, пето нздагье. Сви ови уџбеници одликују се обилем обухваћеног материјала и поузданошћу, педантном провереношћу наведених чињенида. Поред римског права научну радозналост проф. Хорвата привлачила су и питања средњовековне хрватске и опште правне историје. Његов таленат дошао je и овде у истој мери до изражаја. О томе сведоче следеће три врло запажене расправе; „Опорука сплитског приора Петра” (објавл>ена у 283. юьизи Рада JA3Y), рад „О Трогирској заводској књизи из 1326.” (објављен у бечком Архиву за историју словенства и источне Европе) и „План мнровне организацпје чешкога крала Јурнја Пођебрадског” (објавлен такође у Раду JA3Y). Посебно место у овом низу радова заузима рад „Прекомјерно оштећење (laesio enormis) (објављен у 322. кгьизи Рада JA3Y) у коме je ово значајно и данас врло интересантно питање обрађено историјскп и упоредноправно од римског права до данас. Проф. Хорват био je активан и цегьен члан више домаћих и иностраних научних друштава, на чијим научним скуповима je више пута са видним успехом саопштавао резултате својих истраживања. По.менућемо: Повијесно друштво Хрватске, Југословенско удружење за политичке науке, Société d'Histoire de Droit français et étranger, са седиштем y Паризу, Société d’Histoire de Droits de PAntiquite са седиштем у Брислу, Société „Jean Bodin” pour l’Histoire des institutions, са седиштем у Брнселу, Société de législation comparée, са седиштем у Паризу, итд. Иако je давно напустио адвокатуру и целог живота се бавпо римским правом, проф. Хорват није никад прекинуо везу са позитивним правом и живом свакодневном правном прайсом. Скоро кроз цео тај период био je наизменично или истовремено поротннк Вшиег привредног суда СРХ у Загребу, арбитар Сполнотрговинске арбитраже у Београду и саветшж СИВ-а. Друштвени рад професора Хорвата није мање активан ни значајан од ньеговог научног и наставничког рада. Била би дуга листа његових активности на овом полу и функција које je обавлао. Навешћемо само