Анали Правног факултета у Београду

190

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

различите стране научне организадије рада, а посебно: а) социјалистички проблеми организације управљања радом у погону везани с разрадом питања рационализације токова информација у систему управљања, тражењем мерила најефективнијег рада водећег особља, упоредног система евидендије и рачуноводства итд.; б) друштвено-психолошки проблеми делатности радне трупе везани с проучавањем друштвених, психичких, узрасних и других чинилаца који доприносе побољшању рада радника; в) психолошки и антрополошки проблеми организације радног места, што претпоставл>а одређивање мерила професионалне способности, одговарајућих психичких особина радника у односу на једну или другу радну операцију, утврђивање оптималних типичних начина извршења ових или оних радона итд.; г) физнолошки проблеми рада, тј. истраживање физиолошких основа организације радног места, рационалног режима рада, дужине времена рада и одмора и др.; д) економски проблеми организадије рада којима се одређују најрационалнији облици поделе и промене рада, мере за борбу с негативним чиниоцима флуктуације радника, ефективни методи повишења културно-техничког ступња трудбеника итд.; ђ) правни проблеми организације рада везани с израдом правних основа и мерила регулисања радних односа, правним образложењем ових или оних промена у организацији процеса производив и одређивањем правне одговорности за повреду права трудбеника. Нужност свестраног проучаваньа човека услов.ъена je не само захтевима научне организације рада него и многим другим друштвеним последицама интензивне Iмеханизације и аутоматизације производlье у савременом индустријском друштву. Тако рад у механизованој и аутоматизованој производњи захтева од човека високу општеобразовну и професионално-техничку спрему. Y вези с тим појављује се задатак ревизије целог система прнпреме кадрова с вођењем рачуна о тенденцијама научно-техничког напретка. Механизација и аутоматизација производње неизбежно повлачи за собом прерасподелу друштвене потребе за овим или оним специјалистима, што захтева не само широку специјализацију при припремагьу кадрова него и способност радlшка да се баве неколиким професијама ради обезбеђивања њихове високе покретљивости, .мељања рада и прелаза на нове облике рада. Ааъе, механизација и аутоматизацнја производње, природно, доносе слободно време. У вези с тим настаје потреба да се изучава буџет ванрадног и слободног времена, што ће омогућити да се обезбеди свестрани развитак трудбеника, да се одреде конкретне мере за задовољавање њихових духовних потреба. Ови проблеми добијају нарочиту актуелност сада кад организације и предузећа прелазе на петодневну радну недељу. Све то се, на супротној страни, дешава упоредо с ослобађањем дела радника у појединим областима производње, предузећима и гранама индустрнје. Taj процес ће јачати с прелазом индустрије на нове методе привредног и материјалног стимулисања у текућем петогодишњем плану. Разумљиво je да ће обезбеђење систематског пораста броја радних Јместа, преквалификација ослобођених радника и њихово довођење на ново радио место бити, по