Анали Правног факултета у Београду

194

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Развитак кибернетичких метода и средстава у механизованој и аутоматизованој производили поставка низ најважнијих друштвених проблема и пре света такав непосредно практичан проблем као што je узајамно деловање човека и машине. Уколико савреыене информационо-логичке машине могу моделовати неке стране делатности човека, утолико настаје неопходност да се најрационалније расподеле функције између човека и машине у производним процесима; какве je управо функције целисходно предати машини, а какве задржати за човека, с тим да се уз најмање губитке постигну максимални резултати. Овај проблем je тесно везан с проблемам прилагоЬаватьа машина (пре свега средстава представљања, хабли с командним уређајима, пултова управљања) људским могућностима. Као што je познато, у савременој производњи човек има посла са по обиму огромним токо.м информација, које се преносе помоћу различитих техничких уређаја. Често су та хокови толнко сложени и тако велики да човек није у стању да с њима изиђе на крај; понекад се информација преноси у таквом облику који од човека тражи непотребан напор, повлачи преыаратье његових анализатора, снижава производи ост рада итд. Y вези с тим настаје потреба да се проуче процеси људског опажања, пажње, памћења и мишлења како би се технички уређај који човеку преноси ннформације довео у склад са законитостима психичких процеса. Y комплексно-механизованој и аутоматизованој производњи умне функдије трудбеника трпе битне измене. Поред тога што извршење низа „умних” функција човека узима на себе кибернетичка машина, савремени ступањ техничког напретка поставља трудбеника у положај онога који управља радом машине и који конструише њен рад. При том, те функције добијају нов садржај и поста ј у знатно сложеније; пред човеком ce јавља задатак једновременог управљахва и контроле све већег броја објеката, повећава ce брзина реакдија људи и повећавају се захтеви y односу на његове чулне делатности; од човека ce одвдја објекат управљања и контроле, што га спречава да се користи различитим средствима преноса информација. С обзиром на то, задатак узајамног прилагођавања човека и машине мора да се реши друкчије. Важан круг проблема тиче се промене узајамних односа нзмеђу луди који учествују у механизованом и аутоматизованом производном процесу. Тако, за обезбеђење високе ефикасности рада важно je да се правилно распореде људи и да се организује тьихов скупки, колективпн рад. Неопходно je такође обезбедити савремени и поуздани пренос одговарајућих информација од једне скупине колектива другој. Y вези с тим настаје гаттање разрађивања ефективннх средстава размене информација, као и њиховог прикушьатьа и чуватьа у таквом облику којп сваком трудбенику омогућује да брзо добије неопходне и тачне податке. Све што je речено са своје стране условљава неопходност рационализације режима рада и одмора човека. Да би се обезбедио висок ступать радне способности човека, потребна je таква организација рада која би се заснивала на знатьима о законитости како физичке тако и лично-умне радне способности.