Анали Правног факултета у Београду

ФОРМАЛНА СОЦИОЛОГИ JA ГЕОРГА ЗИМЛА

1. Дело Георг Зимл (Simmel) je у извесном смислу најзанимљивији, а свакако најдубљи од свих формалних социолога. Он поред тога носи и „заслугу” за ньен назив, иако га није непосредно дао. Он je, найме, онај који je сматрао да социологија треба да проучава форме (облике) друштвеног жгшота, па су, на основу тога, друга дали оваквој социологами шен назив. Зимл je по својој основној делахности био филозоф, а не социолог. Као филозоф, он je био кантовац, и трудно се да Кантону теоркју сазнања на основу категорије a priori, која се односила на природу, одн. природне науке, прошнри и на друге области, а пре свега на друштво, одн. на друштвене науке. Тако je Зимл са тог тледишта обрадио проблеме моралних наука (у делу „Увод у науку о моралу”, „Einleitung in die Moralwissenschaft”, 1892), економије („Филозофија новца”, „Philosophie des Geldes”, 1900), религије („Religion”, 1906), историје („Проблеми филозофије историје”, „Probleme der Geschichtsphilosophie”, 1907) и социологнје, поред чисто филозофских питања, обрађених у делима, ,као што су „Предаватьа о Канту” („Vorlesungen über Kant”) 1904, „Schopenhauer und Nietzsche”, 1907, и „Главни проблеми филозофије” („Hauptprobleme der Philosophie” 1910). ЕЬегова основиа филозофска поставка своди се на Кантону поставку разликовања облика (форме) од садржине (материје) сазнања, иако донекле измењену, како би се могла применит и на друштвене науке. Лэудски дух ствара форму у коју се уклапа материја сазнања, пружена искуством. За разлику од Канта, Зимл не схвата форме као сасвнм готове унапред, пре искуства, и потпуно независне од њега напротив, оне су плод дугог развоја људске психе и трпе утицај искуства, коме претходе. Зато његове категорије a priori немају строго логички характер, као Кантове, него претежно психички. Ни садржаји живота ни сад ржа ј и сазнања не могу се доживети ни сазнати без ових форми, које може да открије и проучи једино филозофија (*). Чињеница да je Зимл филозоф веома je валена и за схватање његове социологије без познавања љегових основних филозофских мисли немогуће je потпуно разумети тъегов став у погледу социологије ( 2 ).

(1) О Зимловој филозофији y иелини види nell наведено дело A. Mameleta ~Le relativisme philosophique chez Georg Simmel”.

(2) Yn. M. Steinhof: »Dic Form als soziologische Grundkategorie bei Georg Simmel«, ■Kölner Vierteljahrshefte für Soziologie«. IV. S. 256—7.