Анали Правног факултета у Београду

200

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Зимл je оригииалан и инвентиван дух, који веома суптилно мисли, истовремено дубоко и разуђено, те су његове социолошке анализе врло заним.ъиве. С друге стране, као филозоф, он je дубље од осталих социолога формалне школе ушао у проблем одрећивања предмета социологије везујући га за основне филозофске, особито гносеолошке проблеме. Зимл се ни je много бавио социологијом, која, као што смо видели, није била претежно поље његовог интереса. Он je о социологи j и писао да би употпунио свој фнлозофски систем, да би у друштвеним појавама потврдио законитост жнвљења и сазнања коју je открио, тј. да би пронашао оне друштвене облике које извесни садржаји морају добити да би представљали друштвене (а не психичке, исторнјске, моралне шли друге) појаве. Међутим, он се социологијом бавио, тако рећн, целог свог живота, што значи да га je она озбиљно занимала. Но, он je из социологије писао само поједине расправе (иако су понеке толико ошпирне да представљају скоро целе књиге), а не систематска дела. Најважније такве расправе скупио je у свом делу под називом „Социологија” („Soziologie”), 1908. године. Иако се социолсгнјо.м ннје претежно бавио, ипак je она у развоју његовог система играла важну улогу, jep je управо и дошао до свог основног филозофског става почињући једном претежно социолошком расправом о друштвеном диференцирању („lieber soziale Differenzierung”) из 1890. године. 2. Однос социалогије и фплозофије Зимлово схватање социологије не може се разумети ако се најпре не изложи његово схватање односа социологије и филозофије. Beli je речено да Зимлов основни социолошки појам, појам друштвеног облика, произилазн из његове филозофије. Но, веза социологије и фнлозофије je по Зимлу многострана. Y основи, по његовом мншљењу сошюлопца нма двоструку везу с филозофијом. Најпре, филозофија одређује услове посхојања социологије уопште (услове социолошког сазнања друштва), одређивањем љених основних појмова и претпоставки, и та веза лежи у области теорије сазнања. Затем. социологија je повезана с филозофмјом и у том смислу што њени резултати не i\iory дати потпуно сазнање о друштву без помоћи филозофије. Полазећп од укупних резултата соцнологије, који су делимични, филозофнја једина може да их употпунн, схватајући друштво као јединство и одређујући његову вредност и гьегово место у свету. Y овом другом правцу, дакле, социологија je везана с метафизиком и аксиологијом. Пошто je ова друга веза за нас магье важна, то ћемо најпре укратко изложит њу, па онда прећи на подробније излагање прве везе. Y метафизици социологије решавају се бројна основна питања о друштву. Таква основна питања односе ce најпре на апсолутну супстанцију која лежи иза свнх појединих друштвеких појава које проучава социологнја. Своде ли се све оне на једну такву супстанцију и која je