Анали Правног факултета у Београду

205

ФОРМАЛНА СОЦИОЛОГИ JA ГЕОРГА ЗИМЛА

но објашњење. Оно се своди на просту таутологију, која не каже ништа. Аодуше, нема сумње да сви разноврсни чиниоци утичу а то признаке и историјски матери јализам али није вероватно да у сваком конкретном случају сви они утичу подједнако. Зато треба покушатн да се за сваки случај, или за већину случајева, утврди онај чинилац (или чиниоци) који je највише утнцао на појаву у питању. Зимлова критика историјског материализма показује, међутим, да у овоме постоје одређене тешкоће о којима треба мислити. Иако je у основи промашена, и поводом ње, као и поводом сваке друге критике, треба размислити о њеном домашају. Не треба испустити из вида да je Зимл у извесној мери прихватио резултате историјског материализма у конкретным истраживањима, а нарочито у својој „Филозофији новца”. Он je тамо формулисао и један свој став према њему, који je теоријског карактера и који истине тесну узајамну испреплетеност између разних чинилаца друштвеног живота у смыслу у коме смо говорили, те ћемо га навести јер сажето изражава Зимлову основну мисао о томе. Он, найме, каже; „Y методолошком погледу се ова основна камера може овако изразити: историјском материјализму (који би хребало точније назвати историјским сензуализмом) подзидати један спрат тако да уношење привредног живота међу узроке духовне културе сачува своју вредност за њено објашњавање, али да се управо ови економски облици признају као резултат дубллгх процесс оцењивања вредности и тежњи, и психнчких и чак метафизичких претпоставки. За праксу сазнавања то се мора развиты у бесконачну обостраност; на свако објашњење једне идеалне творевине некем економском творевином мора се надовезати захтев да се ова последња са своје стране објасни идеалнијим дубљим узроцнма, док за ове опет треба наћи општп економски основ, и тако дал>е до бескраја” ( 6 ). 4. Појам социологије Зимлово схватање социологије карактерише се пре свега његовим схватањем њеног предмета, услед чега се он и сматра једним од најзначајнијих представника формалне социологије. Може се без икакве сумње рећи да je сама суштина формалне социологи je као посебне врсте содиологије најјасгшје изнета управо у Зимловом делу, док су се други формални социолози или бавили гьоме у пракси, не покушавајући да нарочито прецизно одреде њен специфичан предмет, или су тај предмет одређивали на начин који није толико јасно истицао оно што чини специфичност формалне социологије друштвени облик као што je чинно Зимл. Као што je већ напоменуто, његово схватање предмета социологије тесно je везано с његовим огаптнм филозрфским схватањем о разликовању облика од садржине. Y конкретним друштвеним појавама су нераздвојно повезани и облик и садржина. Према томе, социологнја нема неки свој предмет у смыслу једне конкретне друштвене појаве њен

(в) Simmel: Philosophie des Geldes", 1900. S. X.