Анали Правног факултета у Београду

207

ФОРМАЛНА СОЦИОЛОГИ JA ГЕОРГА ЗИМЛА

интересе остварују” (“). АРУ ШТВ ° се састоји из облика меВуделовагьа. „Одређен број људи не постаје друштвом тиме што у сваком од њих засебно постоји један жнвотни садржај који je материјално одређен или њега иидивидуално покреће него тек кад животност хог садржаја добије облик узајамног утицаја, кад постоји једно деловање једног на другог, непосредно или посредством трећег тек тада je од простог просторног постојања једног човека поред другог или временског следовања једног човека за другим настало друштво” ( 12 ). Према томе, и наука о друштву може имати за предмет само те облике здруживања у друштво све остало што се у друштву догађа или остварује није само друштво него неки садржај којн добнја друштвени облик и с овим заједно представља стваран предмет који се уобичајено, али социолошки непрецизно назива друштвом. Из тог стварног предмета социологија мора апстракцијом да одноји свој предмет друштвени облик. Да се ови облици могу одвојити од своје садржине Зимл налази доказ у томе што један исти облик може да има врло различите сврхе, да служи разним интересима, као што и један исти садржај може добити различите облике. И ту долази његово чувено поређење друштвених облика с геометријским као што разне материје могу имати исти геометријски облик и иста материја разне облике, тако je и с друштвеном материјом и обликом. Власт и потчињеност, такмичење, угледање, по дела рада итд., итд. постоје у свим друштвима - у држави, цркви, привредном удружењу итд, као што и привредни, религијски или који друга интерес може да има облик једнакости или потчињености итд. Прави предмет социологије je да утврди постојање ових чистих облика, да их систематики среди, да објасни ььихову психичку основу и да изложи њихов историјски развој. Социологи ja се на тај начин издваја од осталих друштвених наука које проучавају садржаје друштвених облика. Обрнуто, кад би и социологија хтроучавала садржаје, а не облике друштва, она би поехала енциклопедија друштвених наука, пошто би морала проучавати све садржаје, што не води ничему. Социологију од других историјско-друштвених наука, дакле, не одликује њен предмет него гьен начин посматрања (предмета), нарочито апстраховање које она врши" ( 1:î ). Какав ће бити друштвени облик, то, наравно, одређује друштвени садржај, утврђује исправно Зимл, али подвлачи да то не значи да je друштвени садржај услов постојања друштва. Напротив, друштво може постојати само у овим облицима управо су ти облици друштво само. „Само непрегледном множимом и различитошћу њиховог деловања у сваком тренутку ствара се од апстрактног појма друштва једна привидно самостална историјска стварност” ( 14 ). Овде Зимл особито наглашава чињеницу да се друштво састоји од мноштва облика међуделовања људи, a није никаква посебна супстанцнја мисао коју ће касније особито развити Визе и учинити je средишњом осом свог схватања социологије.

(и) Исто, стр. 6. (12) Исто стр. 7.

(13) Исто, стр. 10. (14) Исто, стр. 11.