Анали Правног факултета у Београду

208

АНАЛИ ПРАВ НОГ ФАКУЛТЕТА

Као наука о облицима друштва, социологија према осталим друштвеним наукама има исти положа] као геометрија према физичко-хемијским наукама о материји. Наравно, социолгија има посла с много сложенијим облицима од геомехрије и зато пени искази о облицима могу да се односе само на релатнвно врло мали број предмета. Треба подвући знача] ове Зимлове констатације, која знатно ограничава поле примене формалне социологије, о чему ће касније бити речи. Он изрично утврђује да ~кад се, дакле, каже, на пример, да надређеност и подреВеност јесу облик који се налази скоро у сваком људском друштву, да се тим општим сазнанем не постиже много. Треба више ући у поједине врсте надреЬености и подређености, у особене облике њиховог остваривања, који сад, сразмерно својој већој одређености, наравно губе од општости свог важења” ( 15 ). При том Зимл не тврди да je један исти облик увек апсолутно исти иако je применен на различите садржаје довољно je да je приближно исти како би се апсолутна истоветност могла претпоставити. Ипак, социологија je способна да ствара исказе којн су на неки начин ванвременски и ванпросторни, јер важе за сва друштва, макар они имали врло мало садржине. „О угакмици, на пример, имамо искуство у различитим областима: у политици као и у привредн, у нсторији религија као и у уметности можемо набројати безброј случајева утакмице. На основу тих чшьеница важно je установити сад шта управо утакмица као чист облик друштвеног људског понашана значи, под којим околностима настаје, како се развнја, како се мења сходно различитим својствима својих предмета, под којим ће je истсвремено постојећим материјалним и формалним условима једно друштво јачати или слабити, како се разликује утакмица измейу појединаца од оне измеВу л>удских скупина укратко, шта je она као облик односа међу људима, који може примити све могуће садржаје, алн који исто тако истоветношћу своје појаве при велико] разноврсиости садржаја показује да припада једној сопственнм законима уреВеној и на апстракцији заснованој области” ( 16 ). Зимл je такође довол>но самокритичан да би истакао да je разврставање појединих друштвених појава у друштвени облик или садржину понекад произвольно, и наводи пример сиромаштва, које се може сматрати било обликом било садржајем друштва. Сваки историјски догађај се може посматрати с три гледишта; с гледишта поједннца његовог стварног носиоца, с гледишта облика међуделована појединаца и с гледишта појмовно формулисаних садржаја. Сва се ова гледишта мешају и тешко je у пракси то избећи. Ту се не могу дата до краја рационална правила како поступати у сваком по]едином случају мора се имати интуиције и инстикта. То Зимл наводи као разлог што je његова книга о социологи]!! само фрагментарна и не даје никакав систематски приказ целе социологије. Он сматра да je то немогу ne при савременом му стану развоја социологи] е. Зимл истине да негово схватане социологије открива важност ситш!х меВульудских узајамних делована, из којих се у ствари састоје велике

(15) Исто, стр. 12. (18) Исто, стр. 13.