Анали Правног факултета у Београду

209

ФОРМАЛНА СОЦИОЛОГИ JA ГЕОРГА ЗИМЛА

друштвене творевине, као држава, KiVace, општипе нтд., насупрот уобичајеном схватању социологије, које истиче важност управо ових крупних творевнна. Он сматра да треба обратити пажњу управо овом мнкроскопско-молекуларном истраживању, чиме постаје претеча микросокиологије. Он подвлачи да ће овакво микроскопско социолшко истраживање имати за социологију исти значај као увођење микроскопа у биологију. На гај начин Зима разлнкује друштвене микроскопске процесс меВуделопања од њихових згушњавања у велике творевине мисао коју je касније опет Визе подробно разрадио. Y вези с овим треба истаћи да Зимл сматра да je здруживање у друштво психичка појава и да се може објаснити психолошким законима, али зато не мора свако истраживање психичких појава бити пснхолошко пснхнчки садржаји се могу истраживати с гледишта самих садржаја и облика међусобних им веза као појаве које нису психичке природе. Тако je свако. међусобно деловање. људи психичке природе и може се психолошки објаснити, и тиме се бави психологија, али то исто међуделовање IМоже се схватити и као друштвени облик, независно од свог садржаја, и тада чини предмет социологије. Овим се Зимл одриче истраживања узрочности појединих друштвених појава с гледишта њихове садржине, чиме се појам социологије веома сужава. Како сам Зимл каже, овако теоријски одређен предмет социологије треба да буде практично проверен и његова тачност доказана посебним истраживањима појединих друштвених појава, односно облика. 5. Истраживање посебних друштвених појава Далеко највећи део Зимлова социолошког рада састоји се у подробном , истраживању појединих друштвених појава, односно облика, који су му се, из ових иди оних разлога, учинили важним, особито с гледишта гажазивања практичног остварења његовог схватања социологије. Зимл je посветио посебне расправе, краће или дуже, целом низу таквих појава. Овде ћемо у најкраћем облику навести главне резултате тих истраживаньа, особито с гледишта могућности остварења формалне социологиje у пракси. Чини нам се несумгы-шим да би се та могућиост свакако .много потпуније проверила да je Зимл створио свој потпуни социолошки систем сходно својим основннм теоријским поставкама. Но, он то није учинио, па се морамб задржати на ономе што je учинио. Такав систем je, полазећи од његових основа, створио Визе, као што ћемо касније видети. 1. Колйчйнска одрећеност друштвене скупит. —Зимл проучава бројност Скупина као чинилац одређених друштвених облика од броја чланова једне друштвене скупиие умногоме зависи облик који ће она добити, као и начин на који се дати облик остварује. Према томе, већа или мања бројност сама по себи није још никакав друштвени облик она je само чинилац који на један или други начин утиче на друштвени облик. Тако се извесни облици могу остварити само под условом да скупина достигне одређен број чланова, односно да не пређе одређен број