Анали Правног факултета у Београду

210

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

чланова. Промена броја чланова често мења природу саме скупине, а свакако мења односе чланова скупине. Разматрајући утицај бројности чланова на скупину, Зимл расправља о маси, схватајући je као бројну скупину, и о разликама између ње и малих скупина; о врстама друшхвених правила која важе у скупинама различите бројности (сматра да у малим скупинама влада обичај, а у великима, као држава, право); о начину поделе скупина но бројности саставних делова, при чему се делови узимају као једнаки, иако то нису; о нужности органа у великим скупинама; о слободи и њеној друштвеној условл.ености итд. Најзанимљивија су Зимлова разматрања о малим, двочланим и трочланим скупинама и о положају појединаца у њима. Најмања и најпростија друштвена творевина јесте она која ce састоји из два саставна дела, иако тн делови не морају бити само појединци него и друге друштвене творевине (две државе, на пример). Двојна скупина je толико везана за чланове да се не може уздићи изнад њих као нешто гьима страно, нешто треће. Односи између чланова у н>ој су врло присни, најприснији, јер су одређени незаменљивим особгшама чланова као личности. Сваки члан je свестан свог положаја у скупини и не покушава да од ове очекује немогуће. Исто тако се сопствена одговорност не пребацује на скупину, као што се и у име скупине не узнма на себе одговорност која се не би узела на себе лично, као појединца, ван скупине, што иначе бива у већој скупини. То значи да се у двочланој скушгни развија јака солидарност, јер су оба члана свесна да од гьих и њиховог друга зависи опстанак и функција скупине. Авочлана скупина je основа како за најчвршћу сарадњу и пријател>ство тако и за најжешћу борбу у непријатеЛ)Ство. Зато je подела веће скупине на два непријатељска дела увек опаснија него подела на више таквих дедова. Насупрот двочланој, трочлана скугаша значи прелаз ка уздизању скупине изнад чланова. Зимл сматра да она може имати три типична облика, зависно од положаја трећег члана, односно једног од три члана према другој двојици. Taj трећи може да има или положај иепристрасног трећег и посредника, који смирује сукобе прве двојшде, или положај трећег који искоришћава супротности друге двојице да би обезбедио свој интерес (tertius gaudens), шли, најзад, положа) онога који сам изазива или подстиче сукобе друге двојице како би обезбедио себи повлашћен положа) (divide et impera). Са Зимлом се човек може сложити да број представља значајан чиннлад облика друшхвених скупина. Али нстовремено je веома тешко рећи нешто више о општим закошгтостима појединих облика, јер зависе од конкретних околности и, пре свега, од особина чланова. Тако, нпр., није увек тачно да je двојна скугаша солидарна и да не преноси одговорност на другог сам Зимл утврђује да су и сукоби у двојној скупини најжешћи. Аругим речима, све зависи од околности и особина чланова. А то значи да формална социологија заиста може да каже врло мало о чистим облицима друштва, не узимајући у обзир њихову садржину.