Анали Правног факултета у Београду

213

ФОРМАЛНА СОЦИОЛОГИ JA ГЕОРГА ЗИМЛА

4. Taj ноет и тајна удружегьа. Врло су занимљива Зимлова истраживања о хајности и тајним удружељима, која на неки начин, како он каже, стоје ван званичног друштва. Ово излагање он почиње указивањем иа значај којн тачно сазнање о другоме има за друштвени живот и на тешкоће које онемогућавају да се до таквог тачног сазнања дође, тако да ce y ствари односи међу људима заснивају на њиховом нетачном сазнању једних о другима. Од коликог je то значаја не треба, наравно, ни подвлачити, јер je очнгледно. Па ипак, има људи и удружења која се не труде да друга сазнају што потпунију истину о њима, већ се, напротив, обавијају тајном, Зимл врло депо показује како ce тајност и јавност преплићу у друштвеном животу, како дуди у извесне односе уносе више од себе, а у друге магье, задржавајући увек тајним један део себе, који остаје непознат другим људима. Он исто тако тачно уочава да у малим друштвима тешко да има тајни, jep je ту живот свих чланова као на длану открнвен евнма, док су за тајност погодна велика, издиференцирана друштва, у којима постоји велика и просторна и друштвена разладила меВу дудима. Међутим, управо зато што je савремени човек развијеннја личност, тешко му je да засну je такве заједнице у ко je ће ући целом својом личношћу и открити другом све своје тајне, a истовремено постићн с тим другим потпуни склад и слагање. Отуда криза савременог брака, који захтева управо такав потпуни склад и потпуно откривање личности, насупрот патријархалном браку, који je пре био пословна установа но присна заједница. Социолошки су особито важна Зимлова истраживања тајних удружења. Он јасно уочава њнхове основне дрте, као што су уклањање од јавности и друштвене целине, тесно повезивање у оквиру удружења, јака дисциплина, строге казне за откривање тајни, важност ритуала, водна основа, искдучивост, губдење личности, као и њихову основггу функцију заштиту од ширег друштва. Овим истраживањем je Зимл умиогоме антицгширао резултате савремених проучавања разних удружена и гыгхове „подкултуре”. Овде Зимл показује много мање психологизма но у неким другим излагањима и заиста се усредсређује на описивање облика, те ово излагање има значаја и као пример примене формалне социологи je у пракси. 5. Укрштање друштвених izpyioea. Y овој релативно краткој расправи Зимл обраВује углавном питање укрштања разних друштвених скупина међу собом, односно припадншитво појединаца разним скупинама у исто време. Појединац може истовремено припадати разним скупина,ма на непосредан начин, будући у исто време, рецимо, члан једне породице, једне ирофесије, једне државе итд., а IМОже им припадати и на посредан начин, кад скупина којој он припада сама припада некој другој скупини. Зимл нарочито испитује утицај припадништва појединца разним скупинама на његову слободу и развијање његове личности. Иако je тачно да појединац губи своју слободу и личност припадањем једној скупини, јер трпи њен утицај и везе које га спутавају, ипак je исто тако тачно да он, и обрнуто, проширује своју слободу и развија своју особеност припадањем већем броју скупина, пошто се тиме ослобаВа претежног утидаја било које од њих, а истовремено у свакој од њих развија