Анали Правног факултета у Београду

214

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

онај део своје личности који ce y тој скупини, као погодној средини, може најбоље развити. При том долази и до нзвесног изЈедначавања људи, јер један у односу на другог може у једној скупини бити у положају нижет, а у другој у положају вишег. Припадништво разним скупинама доводи такође и до веће чврстине целог друштва, јер појединди у једној скупини могу? битн у сукобу, али ти исти појединци могу у другој скупини бити солидарни, што ублажује њихов сукоб у првој скупини. Чини нам се да су ова Зимлова истраживања социолошки значајна и занимљива, нако нам исто тако изгледа да немају много везе са формалном социологијом. 6. Сиромах. Релативно кратка расправа Зимлова о сиромаху занимљива je као пример социолошке анализе појма сиромаштва и односа друштва према њему, али с гледишта формалне социологије није много важна, jep се и он сам, као што смо видели, двоумио да ли сиромаштво заиста спада у друштвене облике или у друштвену „садржину”. Стога се на њој и нећемо много задржавати. ИстаГш ћемо само његову важну опаску да je сиромаштво релативан појам: социолошки посматрано. сиромах je само онај чије стање изазива друштвену реакцију noxiaraiba, односно милости н>е. 7. Самоодржање друштвених скупина. Y овој ошпнрној расправи Зимл разматра врло важно социолошко питатве, одржавања и пропадагьа друштвених скуййна. Он посматра скугашу као целину која тежи да се одржи и која има своје сопствене законе развоја, одржања и пропасти и сопствене снаге, различите од закона који владају појединцима и снага које их одржавају. Ta ce разлика јасно уочава већ и у томе што живот појединда и скупипе којој припада нису упоредни; појединац надживЛзава скупину, као што и скупина надживљава поједннца, сем у изузетним случајевима. Како се одржава скупина, односно како остаје иста упркос промени чланова? Иако joj се чланови мењају, ск\тшна остаје релативно иста, jep у сваком тренутку у њој има вшпе старик него нових чланова и они на нове чланове преносе искуство и дух скотине. Скупине у којима се врши власт одржавају своју истоветност само ако се власт апстрахује од властодржаца који je врше тако она осгаје иста, иако се њени носиоци мењају. МеВу чиннодима који доприносе одржавагьу скупине Зимл наводи просторну везу, нако јој придаје мање значаја него крвносродничкој вези. Поред скупина с овим везама, постоје и скупине везане чисто духовннм везама, без просторних и родбинскпх веза свештенство, на пример. Y ствари, Зимл под духовном везом претежно подразумева функционалну везу, тј. да се те скупине посвећују одреВеној друштвеној функднји. Таква функција онда учвршћује скупнну. Као даље чиниоце одржавања скупина Зимл посебно ироучава значај и улогу симбола скупине (заставе, печати, круне, храмови нтд.), a нарочити значај придаје осећању части које њени чланови имају услед прнпадништва скупини. Част Зимл разлнкује од морала и права по томе што право постиже спољие циљеве спољннм средствима, морал унутрашње Дшьеве унутрапдьим средствима, а част спољашње циљеве уду-