Анали Правног факултета у Београду

215

ФОРМАЛНА СОЦИОЛОГИ JA ГЕОРГА ЗИМЛА

трашњим средствима, при чему право обухвата иајужу облает односа, а морал најширу. Док морал има чисто унутрашњу, а право чисто спољашњу санкцију, част има спољашњу санкцију која je повезана с моралним презиром и нема карактер физичке принуде као право. Између части с једне и морала и права с друге стране сукоби су чести. Зимл сасвим оправдано подвлачи значај органа за одржавање скушше. Док у неразвијеној скупини нема посебних органа који се брину о гьеном одржавању, већ се она одржава спонтаном делатношћу својнх чланова, дотле иоле развијеније скупине образују посебне органе у ту еврху. Овде Зимл веома суптилно анализира пронес који се може назватн отуђењем сопствених снага од стране пој единица ради потпуиијег остварења извесних њихових циљева. Наиме, закључује он, у извесним случајевима појединни морају да извесне своје снаге одвоје од себе и сједине их у неку установу, која се јасно разликује од њпх па им се чак и супротставља, како би ефикасније остварили циљ који не могу да остваре сопственом спонтаном, слободном делатношћу. И онако исто као што људи својом уобразиљом стварају богове, па онда сами себи издају заповести, узимајући да им их издају богови, како би их боље вршили уз помоћ и претњу богова, тако исто стварају и организације, односно органе, преко којих у ствари делују њихове сопствене снаге, али сједињене, од њих одвојене и зато ефикасније. Органи су ефикасннји, јер ce лакше стављају у покрет него цело друштво, лакше доносе одлуке, пошто су малобројнији, стручнији су од обичних чланова друштва за послове које врше и боље виде интересе друштва, пошто су у стажу да се уздигну изнад њега, на основу правила да je шира скупила увек на нижем ступњу од уже. Додуше, Зимл уочава и супротну појаву да органи престану да раде у интересу друштва и окрену се остварењу својих уских, себичних циљева (бирократизација органа). Зимл сматра да се друштвене скупине одржавају применом двају потпуно супротних начина: или што потпунијим задржаважем нстог стажа, конзервативношћу, или, обрнуто, што већом променљивошћу, револуционарношћу. Примена једног или другог начина зависи од конкретних прилика, које он подробно испитује. Он исто тако испитује и који друштвени слојеви нагињу конзервативности, a који променама. Зимлова расправљања о одржавању друштвених скупина изгледају нам социолошки веома значајна и спадају у његове најуспелије социолошке анализе. Али нам се чини да je доста тешко ставши сва ова разматрања под знак формалне социологије. Заиста, чега има формалног у проблему одржавања скупине? Додуше, извесни чиниоци тог одржавања заједнички су свим скупинама, као и извесни процеси. Али ако се процеси (нздвајање органа, мењање појединих елемената или њихово одржавање итд.) могу убројити у друштвене облике и тако бити предмет формалне социологије, тешко je сматрати да то може бити случај и с чиниоцима одржавања скупина као што су простор, сродство, част, власт итд., иако, несумњиво, и ту има извесних формалних елемената. б. Простор и просторны друштвени пореци. Зимл најпре упозорава да простору, као и времену, не треба придавати претерани значај у објашњавању друштвених појава, jep се тиме често прикривају прави