Анали Правног факултета у Београду

219

ФОРМАЛНА СОЦИОЛОГИ JA ГЕОРГА ЗИМЛА

формалну социологију у ужем смыслу, изложићемо најкраће само његове главне резултате. Расправљајући о друштвеним условима постојања и функционисања новца, Зимл je особито подробно приказао прелаз који се током развоја новца извршио с новца као супстанцијалне вредности на иовац са чисто функционалном вредношћу. Он изврсно показује како се овај процес, с једне стране, мора разумети као последица развоја прнвреде и размене, али исто тако, с друге стране, као последица и других друштвеннх узрока, који спадају у психнчко-културну облает, као што je развој људске свести, прелаз симбола из области сазнања у облает прайсе и у вези с тим јачање зиачаја интелигенције у свакодневном решавању животных проблема. Он исто тако врло депо показује како новац мења своју друштвену функцију и у другом погледу, и од средства за остварење циљева постаје циъ. Отуда се рађа жеља да се новац као такав чува, што доводи до појаве тврдичлука. Он овде магпетрално указује на свестрану повезаност разних чинилаца у друштвеном животу и с лакоћом прелазп из једне области појава у другу, тако да су његове анализе заиста врло високог реда. Y другом делу свог списа Зима много подробннје расправља о дејству новца у друштву. Он налази да новац на друштво и човека врши огроман утицај, који не мимоилази ниједну, па ни најинтимнију облает живота. Ту он као да разрађује познате Марксове миелн из „Ек.ономско-филозофских рукописа” о овом питању. Најопштији његов закључак могао би се свести на то да новац мења цео ~стил живота” друштва, тј. све гьегове бројне стране и видове, од којих наводимо најважније. Пре свега, новац повећава слободу личности. Она се ослобађа крутых друштвених веза и ступа све више у слободне уговорне везе цео прелаз од друштава са неновчаном привредом на капитализам, друштво с новчаном привредом, садржан je у томе. Ова слобода се нарочито изражава у чшьеници што се свака обавеза на лично извршегье одреЬене радње може заменити плаћањем извесног износа новца. На тај начин сама личност престаје бити везана за свог партнера и наместо н>е ступа ствар новац. Тако се кмет везује лично за феудалца, а радник je релативно Слободан према капиталисти, jep га увек може напустити. Ово истовремено значи да се друштвени односи обезличавају (деперсонализују), што такоВе значи да се постварују. Наиме, ти односи нису више везе измеВу одређених, појединачних личности, на које ове утичу као такве, тј. као особене личности. То су сад односи између одређених типских појединаца, који врше одређене типске радње у меВусобним односима, на које њихова особена личност не утиче. На тај начин се омогућава да се ступа у односе са сасвим непознатим људима, који су и просторно далеко, и да се према гьима нема никаквих моралних или осећајних обзира, који се иначе увек мешају у односе с одреВеним личностима као таквим. Зато су прави партнеры у новчаним односима управо такве безличие личности, сасвим удаљеии појединци, а не они који су блиски (наш народ то каже у пословицы: „Братство за братство, а сир за паре”). Очито je колико су ове Зимлове анализе блиске одговарајућим Тенисовим анализама друштва насупрот заједници.