Анали Правног факултета у Београду

220

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Даља последица коју новац изазива јесте јачање поделе рада. Појединцу je могуће да ступа у односе са све већим бројем других појединаца посредством новца, и да ce користи њиховим услугама, односно да им он врши, у замену, друге услуге, али да истовремено с њима не ступа ни у какве личне односе нити да потпадне под њихову власт, тако да служи гьима као личностима непосредно. Власт над личностима замењује се влашћу над стварима, односно над новцем. Ово омогућује и особено безлично удруживање у друштвене скупиие. Уместо да учествује својом целом личношћу у једној скупили, појединац сад може просто да уложи ' новац заједно с другима и да тако обезбедн безлично остварегье извесннх тачно одреБених циљева ради којих се скупина и ствара. То такође доприноси ослобођењу личности. Новац мења и цео ментални став личности. Уместо преовлаВивагьа ирационалних елемената, у психи превласт добијају рационални елементи. Новац чини да се све унапред тачно израчунава све животне вредности, као и само време, израчунавају се у новцу. Рачунање постаје основтш елемент назора на свет, који се представља у бројевима. Тако се добија једно атомизирано друштво, састављено од слободних појединаца, који се меВу собом везују у скупине безличног карактера, с тачно одреБеним циљевима, и у којима се све заснива на тачном рационалном прорачуну и новцу —■ друштво рационализовано, са строгом поделом рада, обезличено, постварено, лишено осећања. Зимл улази подробно у конкретна питања утицаја новца на преображај појединих друштвених установа на пример, на претваратье крвне освете у новчану казну, на промене у браку и у вредности жене, на проституцију итд. увек с основном мишљу да покаже обезличавајући и рационализнрајући његов утицај који ce свуд очитује. Особиго су значајна његова разматрања о утицају новца на право његова тврдња да je основно начело права, једнакост, у суштини иста као и у новцу и у интелектуалитету веома je плодна и у основи тачна, као и запажагье да je та једнакост извор саможивости и неједнакости. ТакоВе су веома занимљива и важна његова запажања о супротности између укупне друштвене културе, матери јализоване у предметима, која се све вшпе развија, и све уже и сиромашније личне културе, која je све неспособнија да усваја ту развијену друштвену опредмећену културу. Зимл тиме на свој начин изражава отуВеност културе у савременом друштву. То je последица опште поделе рада, при којој се произвол одваја од пронзвоВача, који га ствара само делпмично и који га стога не разуме, јер и култура je створена на исти начин. А свему томе знатно доприноси новац. 6. Оцена Зимлове социологи je Из овог веома непотпуног и зато недовољно одређеног приказа Зимлове социологије може се ипак наслутити које су гьене главке црте. Главна црта те социологнје, на коју се своде све остале, састоји се у Iьеном мнкросоциолошком посматрању друштвених појава. Уместо да расправља о друштву као целинн, о законима који владају његовнм на-