Анали Правног факултета у Београду

221

ФОРМАЛНА СОЦИОЛОГИ JA ГЕОРГА ЗИМЛА

станком и развојем, о битннм деловима из којих се састоји итд. једном речју о великим друштвеним творевинама, како их сам Зимл назива, он се задржава искључиво на изучавању оних најситнијих друштвених атома, из којих се састоје све друштвене творевине и цело друштво. Ти атоми се, пак, састоје из међуделовања поједннаца. Према томе предмет његове социологије чине управо ти процеси узајамног деловања појединаца, а не друштво, поготову не некакво друштво као посебна супстанција, јер она није ништа друго него привид који у нама узрокују згуснути друштвени процеси. Овим je Зимл ударно темељ формалне социологије и дао јој два основна њена појма (процес и творевина), на којима, додуше, није много инснстирао, a које je касније систематски разрадио Визе. Зато je Зимл прави оснивач формалне социологије. Y вези с првом стоји и друга главна црта гьегове социологије найме, схватање да су процеси само облици друштва, у неку руку ванвременски, за разлику од друштвених садржаја, који се у њима уобличују. Инсистирањем на форми, Зимл je нарочито нагласио ону црту формалне социологи je ко ja joj je донела и име и ко ja je сматрана за њену најкарактеристичнију црту. Несумњиво je да Зшмл има великих заслуга за социологију управо том својом једностраношћу, тим наглашавањем формалннх црта друштва. Он je тиме открио једно ново поље веома занимљивих и важних социолошких проучавања, и то га свесно открио и филозофски образложио на најдубљи начин. Аок je млади Тенис, додуше, обрађивао социологију у знатној мери такоВе на формалан начин, као и Зимл, а.ш недовољно свестан особеностн тог начина, као Журдан кад je говорио прозом, дотле je Зимл свесно бирао посебан предмет своје формалне социологије и снажно га оцртао ( 17 ). Бавећи се тако микросоциологијом, уз коју je шила у знатној мери и психологи ja и социјална психологи ja, а много мање историја, економија или друге друштвене науке, Зимл je извео низ мајсторских микроанализа, ко je ће остати недостигнута ремек-дела овог начина истраживања. Он je несумњиво имао јако развијено естетско чувство (уосталом, није се узалуд веома много бавно естетским проблемима), па и нзвестан уметнички дар живописног описивања онога што je ухватило његово врло оштро запажање. Суптилност и способност такорећи бесконачног рашчлањавања ситних појава у још ситније и снтније просто су очаравајуће у његовом делу. Y овим анализами он се не задржава само на опису друштвених облика него покушава да установи и социолошке законе (или бар хипотезе о њима) међусобног утицаја друштвених облика и других друштвених појава, или недруштвених, људских и природних чинилаца. И ту он показује сву велику инвентивност свог богатог духа, па су многи од тих закона зачуђујуће свежи и оригинални и јасан доказ велике моћи продирања у сложен сплет најразноврснијнх појава.

(i") Yn. ~An introduction to the history of sociology", ed. by H. E. Barnes, p. 265—7.