Анали Правног факултета у Београду

Све ове врлине и заслуге се, међутим, с друге стране посматране, лретварају у недостатке. Пре свега, суштина Зимлова духа није способност строге систематизације, што je очигледно ( 13 ). Његова уметничка црта нужно собом доноси да гьегове врло допадливе, оригиналке и инвентивне расправе имају претежно карактер огледа, а не систематски научно изведеног истраживања са строгим доказима основних тврдњи. Мнотобројне његове хипотезе могу највећим делом да служе само као подстицај за даље истраживање, јер нису довољно развијене чак ни да би биле подобие за непосредио проверавање. За многе друге je одмах очито да се не могу прихватит и да их не треба ни проверавати. Зимл je говорио о веома великом низу најважнијих сощюлошких проблема, као и о многим мање важним, на изглед често бизарннм (о социолошким видовима наших чула, на пример), и кад би се сва та излагања повезала и систематизовала, могла би се безмало добити цела једна ако не социологија, оно бар микросоциологија. Али он није од тога створио систем, па се и не види на који би се начин такав систем могао створити. И то представла иегов велики недостатак у пореБеиу са систематичарским духовима, какав je, на пример, Визе. Његово заобилажеие макросоциологије толико je очигледно да и не треба нарочито подвлачити тај недостатак иеговог дела. Али оно што треба подвући, то je слабост извесннх његових основних поставки у области оне социологије коју je једино прнзнавао формате или микросоциологије. Најпре, Зимл je као предмет своје соцггологије претежно поставио друштво, а не друштвене појаве. Под друштвом je, пак, разумео процес здруживања (Vergesellschaftung), а не и процес раздруживаиа. Зато, иако je истраживао и опширно хшсао о споровима, сукобима и борбама, jep je сматрао да то спада такоВе у социологију, није умео да ове процесс непосредно уклони у свој појам друштва (односно здруживаиа), него je морао да их везује уз процесс здруживаиа и тако их сматра елементима друштва, што није увек тачно. Друго, сам иегов појам основног друштвеног атома, меВуделоваиа појединаца, није уопште ни продублен, ни јасан. Он просто само утврђује да се овим деловањем врши утицај на другог и истовремено трпи иегов утнцај, али у чему се састоји тај утицај и каквесу гьегове последгще, он није покушао да уошпти и разрадн. Тако je од иеговог основног појма остало готово само име, иза кога може свако да замисли шта хоће. Y оба погледа je од иега далеко дал>е и дубле отишао Визе, одређујући суштину узајамног деловаиа као меВулудско, као приближаваие и удалаваие у друштвеном простору, у што се потпуно адекватно уклапа и процес сукоба и борбе. Најзад, у погледу своје основне мисли о одвајаиу друштвеног облика од друштвене садржине, Зимл није потпуно убедлив. Познато je да je ова мисао наишла на многе, и то оправдане критике. Важно je да je и сам Зимл, као што смо видели, био доволно оштровид да запази како

(18) Yn. M. Steinhof: нав. дело, стр. 256; М. Косгић: „Увод у општу социологију". стр. 99.

222

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА