Анали Правног факултета у Београду

223

ФОРМАЛНА СОЦИОЛОГИ JA ГЕОРГА ЗИМ/VA

његова мисао није сасвнм убедл>ива и да je хешко строго рационалним путем доказати да je нетто друштвени облик, а не садржина. Тиме je он, наравно, показао да води рачуна о истини, али je тиме и признао слабост своје основне мисли. Њена слабост, пак, не мора значит, као што ћемо в идет, да она мора у потуности бит одбачена, али гьена примена свакако мора бит ограничена. Зимлово практично примењивање формалне социологије проучавагьем појединих друштвених појава није, у највећем броју случајева, као што смо напомињалп уз та истраживања, нарочито успешна демонстрација форлмалие содиологије. Свако продубљеннје истраживагъе друштвених облика тежи да пређе у „материјално”, „садржинско” истраживање. Зато je граница форыалног истражггвања врло непоуздана. То je, уосталом, истицао и сам Зимл, као што смо већ рекли. Свакако остаје чињеница да Зимл није био довољно доследан својој основној методолошкој и теоријској поставци о социологщи као науди о чистим друштвеним облицима, него je у својим истраживањима конкретных друштвених појава врло често залазио и у „материјално”, што истину сви његови критичари ( 1Э ). Типична критика Зимловог одвајања облика и садржине јесте она коју je изнео Диркем ( 20 ). Он му npeöauyje што одваја облик од садржгше, jep се то по њиговом мишљењу никако не може одвојити, и то из два главна разлога. Први je што je и садржај, а не само облик, тј. оно у чему се тај садржај садржи, садржач (contenant), исто толико друштвена појава колико и облик. При том Диркем дефинише друштвену појаву као појаву која се ствара у друштву од стране самог тог друштва, а не неког другог, од друштва различитог чиниоца. Друш разлог je што Зимл под друштвеним обликом не разуме само облике друштвених скупина, заједница, што би могло да чини заиста посебан предмет једне дисциплине, иако би она онда била сувише уска. Напротив, он под обликом разуме све могуће облике који могу настати у друштву, као поделу рада, утакмицу, подражавање нтд. „Али онда пита се Диркем измеВу тих односа и других посебнијих односа, постоји разлика само у стушьу: и како би проста разлика у стушьу могла да оправда једно тако кореннто одвајање два реда појава? Ако прве чине предмет соииологије, зашто друге треба да буду из њега искључене ако су исте врсте?” „Који je ступай општости нужан да би се такве појаве могле разврстати међу социолошке појаве? То не може нико рећи и питагье спада у ону врсту питагьа на која се не може дат одговор” ( 21 )Што се тиче прве Диркемове примедбе, може се одговорити да je она терминолошке природе. Заиста, Зимл може назвати друштвеном појавом нешто друго него Диркем, па то одре.дити за предмет социологије, као што може (и то je и било у овом случају) поделит друштвене појаве

(19) Yn. Т. Abel: „Systematic sociology in Germany", p. 34—5, 40—7; Сорокин: ~Coциологија" II, 116—22. Насупрот томе M. Штајнхоф (нав. дело, стр. 230—31) сматра да je Зимл доследно спроводно своју основну мисао. Но, треба истаћи да и она сама признаје да je он сувише падао у психолошка истраживања уместо чисто социолошко-формалних (Исто, стр. 240 , 242, 257).

(20) V. E. Durkheim: ~La sociologie et son domaine scientifique" u A. Cuvillier: ~Où va la sociologie française?", p. 179—86.

(2i) Durkheim: нав. дело, стр. 184—5.