Анали Правног факултета у Београду
335
О АКТУЕЛНОСТИ ПРОУЧАВАЊА ОДАУКА ДРУГОЕ ЗАСЕДАЊА ABHOJ-a
Тада je образовано Председништво, које je вршило овлашћења АВНОЈ-а између његова два заседања, с хим што je акте овог тела, а посебно законодавне, одобравао сам АВНОЈ на следећем заседању. Председништво je вршило, привремено, и извесна овлашћења шефа државе и највише изврпше власти. Та овлашћења су касније била допуњавана, како законодавним и другим актима тако и самом праксом овог тела. Постојао je и трећи орган, Национални комитет ослобоВења Југославије, чије je чланове именовало само Председништво. НКОЈ je био највиши извршни и наредбодавни (уцравни) орган, имао je сва обележја привремене владе и био организован у облику повереништава за поједине гране управе. Овакве карактеристике АВНОЈ-а означавају вьегово место и улогу у нашем новом скушптинском систему који се стварао. Y периоду до Трећег заседања, августа 1945, значајна je нзградња Председништва као једног ужег већа. Она се огледала y образовању одбора и комисија, утврђивању правила процедуре рада, а посебно процедуре доношења аката ( 7 ). Извесне измене у делокругу Председништва биле су учињене образовањем Владе ДФ Југославије 7. марта 1945. године, која je после укидања НКОЈ-а, преузела функције извршног и управног органа ( 8 ). На Трећем заседању проширен je састав АВНОЈ-а, који je и даље остао једнодома скушхина, делегација народа и земал>ских антифашистичких већа и скупштхша, односно самих федералних јединица. АВНОЈ je тада образовао своје скупштинске одборе и комисије и пошто je одобрио рад и акте Председништва, донео сам неке акте, предузео извесне мере, претворио ce у Привремену народну скупштшгу. Ова je у истом саставу наставила рад доношењем извесног броја закона, после чега се распустила ( 9 ). Према томе, у периоду од 1942. до 1945. године, АВНОЈ je прошао jeдан процес сталне изградње и тиме означио и прву фазу развитка нашег скупштинског система. По низу обележја, АВНОЈ je представљао класичну демократску скупштинску институцију. Међутим, још два момента су допринела неким обзлежјима овог тела. Прво, изграЬивао се на основи система народноослободилачких одбора и био у бити највшпи одбор. То je, мада не непосредно, ипак доприносило афирмисању скупштнског система одоздо до врха. Друто, по начину образована, па према томе и по саставу, АВНОЈ je био једнодома скупштина федерације, у којој су непосредно били заступљени народи и федералне јединице. Он je у себи уједињавао, како бисмо данас рекли, и општеполитичко представништво и представништво федералних јединица. И једним и другим обележјем откривају ce неке специфичности демократског федеративное система.
(7) Вид, Законодавни рад Претседништва ABHOJ-a и Претседнимтва Привремене народне скупштине, Београд 1951, стр. 80.
(8) Намесништво које je било образовано у смыслу одредаба II споразума између Председника НКОЈ-а и Председника Владе у избеглиштву добило je извесна овлашћења и дужности шефа државе, првенствено у односима међународног представљања Југославије.
(9) Нешто касније, на изборима у новембру 1945. године, изабрана je Уставотворна скупштина, која je 31. јануара 1946. године допела први Устав и претворила се у Народну скупштнну ФНРЈ првог сазква.