Анали Правног факултета у Београду

337

О АКТУЕЛНОСТИ ПРОУЧАВАЊА ОДЛУКА ДРУГОЕ ЗАСЕДАЊА ABHOJ-a

нархија није формално укинута, отворена je могућност каснијег делимичног паралелизма у представљању Југославије, које je хек касније, тј. почетном 1945. године укинуто С 11 ). Остала питања, садржана у овој одлуци ставови према меВународним уговорима које je, или би убудуће, склопила избегличка влада нису била од посебног значаја, пошто je АВНОЈ полазио од меВународноправног континуитета Југославије као субјекта међународног права, подразумевајући при томе све елементе релевантне за деловање таквог субјекта. 3. Одлуком о изградњн Југославије на федеративном принципу овај принцип je уставноправно потврВен као основно начело новог државног уре Вења, које као такво опредељује облик тог уре Вења. А то je повезано с низом других питања: равноправии односи међу народима, који су, упркос акту разједињавања Југославије од стране окупатора који, уосталом, нису ни признали изразили вољу да остану уједнњени; изградња НОО-а сагласно начелу федерализма; признавање права националним мањинама и т. сл. Y том смислу, овај акт представ/оа веома значајан степей у институционисању начела самоодреВења које се остваривало у току револуције. Начело федерализма није потврђено само овом одлуком. Оно je посебно било уткано у организацију највипшх органа нове федерације, који су представљали и сувереност народа у гьеговом непосредно-социолошком смислу одреВених слојева друштва и сувереяост нација. 4. Y складу с променама у односу класа и политичких снага изграВивала се, као што знамо, нова државна организација, као и основи новог правног поретка. ТакоБе, сагласно степену и интензитету ових промена, степену афирмације нове органнзације власти и сама правила којима су уреВивани односи од стране те власти, добијала су све више елементе ауторитета права. Истовремено, у складу с наведеним развитком и променама текао je и процес негирања и укидања старе организације власти и права, које je окупатор, уколико их није изричито изменио и ставио ван снаге, уклопио у свој систем. АВНОЈ je, као што je познато, морао да заузме став у односу на такво стање ствари и он je то и учинио доношењем поменутих одлука, као и једном посебном која ближе решава овај проблем. Наиме, том одлуком су потврБени сви акти које je до Аругог заседања АВНОЈ-а био донео његов Изврпши одбор, као и Врховни штаб НОВ И ПО Југославије, који je у својству и војног а и политичког руководства до оснивања АВНО-а непосредније организовао изградњу НОО-а. Врховни штаб je у том правцу доносио акте о организации власти, као и извесне друге акте почев join од 1941. године. Одобравањем таквих аката, заједно с потврдом новог система организације власти на основи НОО-а, потврВен je истовремено континуитет револуционарног процеса од 1941. године па надаље. Самим тим, као што уосталом произилази и из осталих одлука, негиран je предратыи систем и потврВено успоставл>ање новог.

(и) Вид. В. Симовић, ABHOJ правно-политичка студи ja, Београд 1958, стр. 93, 109—115.