Анали Правног факултета у Београду

338

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

V Одлуке Аругог заседања АВНОЈ-а представљају у суштини усхавни облик институционисања револуције, те зато изражавају у основи циљеве, тежње и интересе основних социјалних снага и субјективних чињеница револуције. Свакако да одлуке АВНОЈ-а не бисмо могли третирати одвојено од осталих значајних аката, a посебно одвојено од одлука које су допела земаљска антифапшстичка већа после Друшг заседања АВНОЈ-а. 1. Земаљска антифашистичка већа односно скупштине уредила су и решила, поред осталог, четири битна проблема. На посредан начин су изврпшла одобравање одлука АВНОЈ-а. Донела су одлуке о свом конституисању у највише органе власти федералних једиштца и самим тим уставноправно конституисала федералне јединиде, чиме су у основи довршила изградњу неких битних елемената и облика федеративно државе. Потврдила су, такоЁе, посебним одлукама, народноослободилачке одборе као органе државне власти, а самим тим и повезаност система НОО-а с начелом федерализма. На крају, донела су акте о слободама и правима човека, грађанина и народа ( 12 ). Сагласно томе, одлукама АВНOI-а, као и овим одлукама највиших представничких тела федералних једишгца, конституисана je једна специфична „вишедржавност” у оквиру савезне државе, чије јединство поред низа фактора у социолошко-политичком смислу, обезбеВује јединствени систем власти народноослободилачких одбора, обезбеђујући и основно јединство организације и организационих облика свих федералних ј единица. С друге стране, мада АВНОЈ није донео посебну одлуку односно декларацију о слободама и правима ( 13 ), такве одлуке су донела земаљска антифашистичка већа и тиме допринела једном посебном обележју институционисања револуције. Ради се, у ствари, о обележјима која јасно показују њен ослободнлачки карактер, која претпостављају, свакако не непосредно већ само у крајњој линији процес и самоодређења човека, найме, такве односе који ће омогућити, стицајем и низа других услова, установљавање и освајање све ширих слобода. 2, Сви ови наведеки моменти показују и неке друге карактеристике одлука Аругог заседања АВНОЈ-а, значајних за теорију уставног права ( u ).

(12) Вид. Л. Гершковић, Документа о развоју народне власти, стр. 316—317 , 325—327, 340. Вид. такође, М. Шнудерл, Dokumenti о razvoju ljudske oblasti v Sloveniji, стр. 136.

(13) Додуше, био je сачињен један пројект Декларације АВНОЈ-а о основным правима нација и грађана (Вид. В. Снмовнћ, АВИОЈ. стр. 148).

(14) О характеру одлука Другог заседања АВНОЈ-а, вид. Ј. Борђевић, СоцијпјШэам il демократија, стр, 336—340, J. Борђевић, ~Прилог даљем проучавању идејно-политичког значаја Антифашистичког већа народног ослобођења АВНОЈ-а" y Знанење Другог засједања АВНОЈ-а за Социјалистичку револуцију у Југославији, Загреб 1963, стр. 23—26; Л. Гершковић, XiiCTopuja народне власти, стр. 208—212; В. Снмовић, АВНОЈ . . . , стр. 32—34, В. Симовић, ~0 характеру одлука Другог заседања АВНОЈ-а” у Значенье Другог засједања АВНОЈ-а . . . , стр. 69—74; Ф. Чулииовпћ, ~Постанак Југославенске републике”, Зборник Правног факултета, Загреб, 1948; Ф. Чулиновић, ~Државно-правнн знача] Другог засједања АВНОЈ-а”, Архив за правне и друштвене науке, 1953, бр. 4; Ф. Чулиновпћ, ~Неки проблемы у вези с развојем АВНОЈ-а”, Значење Другог засједања ABHO J -а .. . , стр. 55—65; М. Шиудерл,