Анали Правног факултета у Београду

339

О АКТУЕЛНОСТИ ПРОУЧАВАЊА ОДЛУКА ДРУГОЕ ЗАСЕДАРЬА ABHOJ-a

Y том правцу, потребно би било учинити покушај непосреднијег теоријског осветљавања ових аката. Пре света, одлукама се уреБују односи и питања који представљају предмет регулисања уставним актима или, пак, тзв. органским законима. Још шире узето, оне третирају односе који спадају у домен уставног права једне земље и који га као такво опедељују. То би били, да поменемо само иска од питатьа и односа: облик политичког система и државног уреВења, заснован на народноослободилачким одборима и федерализму; одређивање облика, положаја, структуре и надлежности највишег представничког тела, његових извршних и управних органа; односи између тих органа и начела организације тих односа; одреБнвање, посебно, органа међународног представљања тиме што се права законите владе одузимају избегличкој влади; потврда континуитета новог правног поретка итд. Y једном ширем смисЛу за „привремени устав” и уставно право нове Југославије карактеристични су такође и односи и питања која су уредила земаљска антифашистичка већа: положај и организација највиших органа федералне ј единице и њихових односа, положај, организадија и начин избора локалних народноослободилачких одбора и скупштина; подручје основних слобода и права граВана и народа. Ово несумњнво показује уставни карактер одлука Аругог заседања АВНОЈ-а. Оне су, сагласно класичним теоријама о уставу, уставни акти у матери]ално-правном смислу. С друге стране, пошто се у садржини и карактеру одлука могу уочити елементи институционисања револуци]е, пошто одлуке изражавају, према томе, нове и битно промењене односе социјалних и политичких снага у земљи, успостављене нове односе, оне имају хсарактер устава у једном ошптијем социолошком смислу. МеВутим, та] „устав” није формално устав, није кодификован текст, донет по посебним, раније утврВеним правилима процедуре. Истовремено, хьегов привремени карактер произилази из чшьенице што ]ош ни]е било могуће организовати слободне изборе за представничко тело, у нашем случају уставотворну скупштину, које би било надлежно за доношехье устава. Одлуке Аругог заседања АВНОЈ-а представљају уставне акте донете у процесу револуције. Y низу односа успостављених овим одлукама, видимо извесне аналогије са уставним актима доношеним у периодима ранн]их револуци]а. То се види по начину на који се институционишу непосредно измехьени односи, утврђују нови циљеви и друштвене вредности, и самим тим установљавају начела организације власти, нове слободе и права ко] а произилазе из тих односа. Аодуше постоје и разлике, ко]е се поред тзв. временске дистанце и низа других друштвено-политичких обележја испољавају и кроз разлике у погледу оквира и начина спровоБехьа револуције. Y том погледу je значајна чшьеница да je наша револуција спровођена у условима рата и да je, у основи, победила пре завршетка самог рата. Та чшьеница даје посебност нашој револуцији у односу на друге.

„Поводом неких државноправних расправа”. Архив за правив и друштвене науке, 1949, стр. 677 и даље; Р. Лукић, „О датуму настанка нове Југославије”, Архив за правне и друштвене науке, 1953, бр. 4, стр. 308 и даље; И. Крбек, „Y ком смислу je нова Југославија нова држава”, Значење Другог засједања ABHOJ-a .. ~ стр. 29—32 и др.