Анали Правног факултета у Београду

ПPИК A3 И

МЕЂУНАРОДНОПРАВНА ВЕЗА СТАРЕ И HОBE ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ДРЖАВЕ

~0 континуитету држава, с посебним освртом на мећународноправни континуитет Краљевине Југославије и ФНРЈ” студија Ар Стевана БорЪевића, Београд, Научна књига, 1967, IV + 182, стр. Издавач Научна книга, у сарадњи с Фондом за научни рад СР Србије, омогућио je да се појави и ово доиста пажње вредно научно дело, ко je предсхавља плод вшнегодишњег савесног научноистраживачког рада како на теоријским проблемима идентихеха и конхинуихеха држава у међународној заједници и њеном праву, хако и на пракхичним пихањима и проверавањима појединих начела у уговорној пракси наше земље. С обзиром на хо са каквим се научним проблемима писац ухвахио у кошхац, као и на хо како их je обраВивао, уз какву научну апарахуру, хј. лихерахуру на нашем и схраним језицнма и веома обимну докуменхарну грађу, као и на решења до којих je дошао, њехов рад превазилази заххеве једне докхорске дисерхадпје, чему je непосредно послужио, и предсхављаће у овој обласхи меВународних односа, у правној лихерахури, па и у нашој исхориографији, зрелу схудију коју неће моћи мимоићи они који буду залазили у сродне проблеме. Jep писац je имао смелости да се упусхи на j пре, у првом делу свога рада, у хеоријска испихивања и размахрања једне од најсложенијих научних обласхи, као шхо су иденхихет и конхинуихех држава у меВународној заједници, проблем повезан са сукдесијом, хј. дисконхинуихехом њиховим и евенхуалним, похпуним ш делимичним, наслеђивањем њиховим, или емашџшовањем као нових држава. Он je, у првом реду, разграничио хе појмове, одвојивши оно шхо je непосредан предмех његова проучавагьа на јасан и недвосмислен начин, хј. да у хеорији и докхрини испиха сва посхојећа главна схвахања о хоме како се пледа на положај оних држава код којих се дешавају различихе, мање или ише коренихе и дубоке унухрашнье промене које могу, погохову ако су доисха револуционарне, довесхи и до прекида, дисконхнуихеха у хом унухрашњем погледу али које у међународном погледу осхају једне хе исхе чланице меБународне заједнице, субјекхи меБународног правног порехка, где, дакле, нема никаквог прекида у њиховом хаквом посхојању, нихи би хакав прекид био пожел.ан и позихиван за меВународне односе хакве државе. Y хом опшхем, хеоријском делу, поред проучавања разних схавова докхрине према класичним пнхањима конхинуихеха држава, посебно су анализиране пракса и докхрина у вези са окхобарском револуцијом, која предсхавља први нови, квалихахивно друкчији унухрашњи прекид измеВу царске Русије и совјехске државе, хе има нарочихи значај за докхрину. На хај начин, и сам хај први део књиге предсхавља једну заокружену целину ко ja може и самосхално да се чиха и послужи као објашњење ове научне обласхи. Колико je значајно пихање конхинуихеха и сукцесије види се и по хоме шхо се химе бави и Комисија Уједнњених нација за меВународно