Анали Правног факултета у Београду

548

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

допушта могућност претпоставке да je тужиља сазнала за своје право на издржавање непосредно после смрти М. А-, али не искључује могућност друге претпоставке, да je тужиља сазнала за то своје право после 10. јануара 1955. године. Ако je тужиља за то своје право сазнала после тог дана, она je тад испуњавала законски услов у погледу прописане чшьенице сазнања; међутим, ту чињеницу тужиља у спору изгледа није навела ни доказивала. Што се тиче правног питања да ли je у овом случају тужиља била овлашћена да захтева спорно издржавање, могло би се сматрати да je за то била овлашћена ако je оставински суд, после проглашења изјаве последње воље покојне М. A-, донео посебно решење о завештању или решена о наслеђивању у погледу тог завештања, у смислу одредаба чланова 205, 229, 225, 100. и 144. Закона о наслеђивању. Аа ли je оставински суд у овом случају донео то посебно решење о завештању или решење о наслеВивагьу у погледу тог завештања и кад je то учинио ако je донео једно од та два решења, из расположивих података то се исто тако не може утврдити. Из расположивих података, према томе, не могу да се утврде одлучне чињенице, од чијег je постојања или непостојања зависило овлашћење оставиљине унуке да у овом случају тужбом захтева спорно издржавагье. Међутим, ако су у спорном случају постојале одлучне чињенице тужиљиног сазнања и овлашћења ко je су собом испугьавале законом прописане услове, пресуда Врховног суда HP Хрватске од 1. новембра 1956. године унеколико не би била у сагласности са одредбом члана 100. наведеног Закона о наслеђивању.

Радисав Тасић