Анали Правног факултета у Београду

547

CYACKA ПРАКСА

износи да „већина судова, а меВу њима и Врховни суд HP БиХ, заступају гледишхе да се алименхадија може досудихи само од дана поднесене хужбе а не и за вријеме које je прохекло прије хога”. Међухим, хребало би примехихи да ово гледишхе не би могло да буде у сагласносхи са одредбом члана 15. схава 1. Закона о засхарелосхи похраживања од 8. окхобра 1953. године. Наиме, по хој одредби похпраживање издржавања засхарева у року од хри године од дана доспелосхи хог похраживања, па схога из хе законске одредбе произилази да се похраживање издржавања може заххевахи у року од хри године од дана гьегове доспелосхи до дана подизања хужбе, шхо значи да би се хо похраживање могло заххевахи у том року не само за време које предсхоји већ и за прошло време. Сем хога, ово гледишхе не би могло да буде у сагласносхи и са одредбом члана 100. Закона о наслеБиваиу, према којој потраживање издржаваиа на основи завешханьа засхарева у року од једне године од дана кад je лице одређено завешхањем сазнало за хо своје право и било овлашћено да га заххева, па би се схога ово похраживање, према хој законској одредби, могло заххевахи у року од једне године од дана доспелосхи хог похраживаньа до дана подношења хужбе, шхо хакође значи да би се хо похраживаие у овом року могло заххевахи не само за време које предсхоји већ и за прошло време. 5. Y спору који je Врховни суд HP Хрвахске расправио својом пресудом Гж. бр. 1559/56 од 1. новембра 1956, хужиља je, дакле, хужбом од И. јануара 1956. заххевала од хуженика издржаваие за време од 9. јануара 1953. године до дана своје удаје. Посхавља се пихаие ког дана je хужиља y овој спорној схвари сазнала за хо своје право и пихање да ли je била овлашћена да заххева хо своје право, јер према одредби члана 100. Закона о наслеђивању, похраживање издржавања на основи завешхагьа засхарева у року од једне године од дана кад je лице одреВено хим завешхаием сазнало за хо своје право и било овлашћено да га заххева. При хом хреба примехихи да се одредба члана 15. схава 1. Закона о засхарелосхи похраживања није могла применихи на овај случај, jep je xaj Закон у погледу предмеха овог спора опшхи закон према посебном Закону о наслеђивању, па се схога по пихању примене опшхег или посебног закона на појединачни случај који суд расправља примењује, као шхо je познахо, посебни закон. Сем хога, Закон о наслеђивању je похоњи закон према прехходном Закону о засхарелосхи похраживаиа, па се Закон о засхарелосхи похраживања на овај случај није могао применихи и с хога разлога, jep се по пихању примене прегходног или потоњег закона применив, као шхо je хо хакоБе познахо, похоњи закон. Шхо се, дакле, хиче чшьеничног пихања ког дана je у овом случају хужиља сазнала за своје право на издржавање, запажа се да се из расположивих подахака не може ухврдихи ког дана je хужиъа сазнала за хо своје право, али je извесно да je за хо своје право сазнала пре него шхо je поднела хужбу суду, jep хужбу веровахно не би подигла да није сазнала за хо своје право. Захо je значајна околносх на коју je указао првосхепени суд, a коју хужиља није порицала у жалби на иегову одлуку, да хржиља у овом случају од хуженика није хражила издржаваие пре него шхо je хужбу поднела суду. Та околносх, како je изложена у наведеној пресуди,