Анали Правног факултета у Београду

546

АН АЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

мишљењу Суда, прохиви закону, јер ce издржавагье, по смислу законских одредаба, може досудити само за време које предстоји. Исти Суд je у образложењу решења Гзз. бр. 301/49 од 13. јуна 1949. године изложио мишљење да je у спору који je расправио, тадашњи срески суд погрешио кад je заузео становиште да у спорној ствари малолетна тужиља има право на издржавање за време од три године пре дана кад je поднела тужбу; у том, или у посебном спору, тужиљина прабаба могла je, по мшпљењу Суда, да постави само захтев за накнаду трошкова које je сносила издржавајући малолетну тужиљу, коју није била дужна да издржава, jep je малолетна тужиља имала родитеље. Врховни суд изразио je при том мишљење да се издржавање у начелу не даје за време које je прошло, jep ce према својој намени може давати само за време које предстоји (Збирка одлука врховних судова и упутстава Врховног суда ФНРЈ, 1945 —1952, I. Београд 1952, одлуке 248. и 249). Затим, из образложења пресуде Врховног суда HP Хрватске Гж. бр. 368/53 од 20. априла 1953. године, произилази да се доприноси родитеља за издржавање деце не могу досудити деци за време које je прошло пре покретагьа судског поступка ради давања тог издржавагьа (Збирка одлука врховних судова, Београд, 1954, одлука 218). 4. - По питању давања издржавагьа за прошло BpejMe, наше законодавство не даје непосредан одговор. Француски ГраЬански законик од 1804. године такоВе не даје одговор на то питагье, мада су судови у Француској у неким случајевима досуВивали давагье издржавагьа за прошло време (видети о томе Code civil, Paris Dalloz, 1939, примедбу под тачком 2. уз члан 208. тог Законика). Совјетски Зборник закона о браку, породици и старатељству од 1926. године исто тако не даје одговор на то питагье, док немачки ГраЬански законик од 1900. године садржи у члану 1771. одредбу да се издржавагье може захтевати и за прошло време. С тим у вези, у нашој правној науцгг изложено je мишљење да се сврха издржавагьа састоји у намиривагьу потреба лица које се издржава, и да се то издржавагье обезбеВује за време које предстоји. Давагье издржавагьа за прошло време било би, према томе, појмовно немогуће, jep je издржавагье за време које je прошло и за које се неко издржавао, чшьенички немогуйно, па се зато давагье издржавагьа за време које je прошло не би могло захтевати ни досу&ивати (Стјепан Межнарић, нав. чланак). Ÿ прилог тог схватагьа наводи се и то, да ако овлашћено лице не остварује своје право на издржавагье према обвезаном лицу, може се с разлогом сматрати да му издржавагье гшје потребно; сем тога, ненамирени оброци издржавагьа могли би се с временем нагомилати и постати знатан терет за дужннка, који би их лакше дао да их je намиривао у једнакнм износима у одреВеним временским размацима (Михаило Константнновић: Развод брака због дуготрајног одвојеног живота и право разведено!' брачног друга на издржавагье, Анали Правног факултета у Београду, бр. 4, од 1956, стр. 478). Постоји и друго мишљење. Владимир Луковић (Од кад се може досудити алиментација, Правна живот, бр. 5. од 1953. године) мишљења je да се издржавагье може досудити и за прошло време, мада у том чланку