Анали Правног факултета у Београду

551

ПРИЛОЗИ

Пракса држава које су прехпле у нови, социјалистички друштвеыи систем после другог светског рата још je недвосмисленија у правду потврВивахьа начела да уххутрашхье, па и класне промене у таквим државама не утичу на судбину међународних уговора тих држава, будући да оне остају „стари субјекти међународног права”. Међународна зависност и сарадхьа држава, као објективнн процес, како истиче писац, условљавају оваква решења, иако може да се појави потреба да се, услед унутрахшьих промена, континуитет држава, тј. падживљавање уговора, ограхшчнти, али се и у том случају, с обзиром на начало pacta sunt servanda, не може дозволити једнострано ослобађање од обавеза a ххрихватахье само права из појединих меВународннх аката и споразума. Стога писац пледира да се и у савременој кодификацијхг међународног уговорног права, на чему ради Комисија YH за међународно право, ближе регулише могућност престанка таквххх, нпр. неравноправних уговора, који не би били у схсладу с новим друштвеним уређењем хх политичким променама, вређајући истовремено и друга начела и правила међународног права. Тахсве тенденције показује и испитана пракса Југославије како у периоду рата 1941—1945, тако и у послератном периоду. Правне последние окупације поготову нису могле имати утицаја на даље постојање и међународхш положај југословенске државе. Y току рата извршена je и револуција која je ухсинула ранији правни поредак и установе старе, буржоаске државе, али су међународни уговори и обавезе ранијих влада били признати и преузети, при чему нарочити значај имају одлуке Другог заседахьа АВНШ-а и споразуми Тито— Шубахшхћ. На тај начхш, захваљујући таюзом јасном решехьу питахьа континуитета југословенске државе, избегнуте су потепхкоће око признавахьа нове југословенске владе, а тиме су обезбеЬене и могућности коришћења правима из међународних уговора и, уопште, успостављања нормалних, редовних меВународних односа са осталим чланицама меВународне заједнице. Y том смислу значајна je и занимљива као потврда начела континуитета у меВународним обавезама, чихьеница да су преузете и регулисане и финансијске обавезе не само Краљевине Југославије, него самим тим и такве обавезе бивше Краљевине Србије и Краљевине Црне Горе, с обзиром на то да су и ове последхье, по истом начелу, биле својевремено, после првог светског рата, преузете од раније југословенске државе. На овом месту писцу би се, не у погледу коначног закључка који смо навели, већ у погледу теоријског објашњавања, могла учинити примедба да није сасвим рашчишћено питање на које je наишао у току свога истраживахьа и излагахьа материје, па и практичних решехьа, да ли je та ранија југословенска држава била нова (чему нагихье савремено схватахье прхшеые и начела самоопредељења народа) или проширехха стара држава у односу на Краљевину Србију. Ово се питахье поставило и са одреВенхш практичним последицама по репарације и државне дугове, па je начелна решехьа и овде требало конфронтирати са уговорыим текстовима, при чему би се управо видело колико je тешко конкретно одвојива (у пуном смислу те речи) установа сукдесије држава од установе идентитета и континуитета држава, коју je иначе писац на другим примерима и уопште узев успешно рашчланио и појмовно рашчистио. Материја која je у овој студији сихурно и зналачки проучена и у којој су захсључци тако свестрано документовани, задире и повезана je и са бројним другим установама, као што су признанье влада, питахье неравноправних уговора и др., но писац je њих дотицао и о хьнма расправљао само у оној мери колико je то било потребно за разумевахье онога што je он непрестано имао пред очима, не допуштајући да га та питахьа одвуку са тежншта целога проблема који je овде проучаван. Нарочито je при том то тежиште било на питахьима из другог дела расправе, где je прегледом целокухше међународне уговорноправне праксе Југославије потпуно исцрпљена материја и где су, поред релевантних података, дати, као што смо рекли, и многи подаци од значаја за нашу историографију и уставноправну историју и теорију. Писац стога с правом напомихье, да би било добро

15 Анали