Анали Правног факултета у Београду

552

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

када би се нашло истраживача, побуђених овим примером и наведеним подадима, који би покушали да расветле гим методом конкретног испитиван>а и та друга питања са унутрашгьеправног гледишта (што он на стр. 110. и препоручује). Ми се надамо да ће тај његов позив наићн и на одзив међу нашим млађим научним радницима. На крају, треба напоменути да je расправа др Борђевића писана чистим и јасним стилом, без непотребне фразеологије, што и јесте последица рашчншћених појмова и сигурне анализе. Она je снабдевена обнмном библиографијом о проучеиим питаниыа, а нарочито брижљиво цитираном документацијом, тј. текстовима који су послужили за конкретно испитивање. Могло би се пожелети да овакве публикације имају бар колико-толико обухвахан извод (резиме) на страной језику, или језицима, јер су од интереса и за инострану научну јавност, али ова примедба иде више на рачун издавача него писца. Y сваком случају наши читаоци добили су једну научно значајну и истовремено занимљиву расправу, која je у вези с нашом непосредном, живом и увек присутном, дојучерашном и данашњом историјом и борбеном прошлошћу.

Проф.

Милан Марковић

Ар Миодраг Јовичић, ОДГОВОРНОСТ НОСИЛАДА ЈАВНИХ ФУНКЦША (упоредноправна студија), предговор проф. др Јован Борђевић, Институт за упоредно право, Београд 1968, стр. 214. Ова књига др Миодрага Јовичића јавља се у време када je проблем одговорности у нашој земли стекао. изванредну актуелност и када je постало сасвим очигледно да начело одговорности има изузетно велики значај, Taj значај проистиче из схватања да начело одговорности нужно представла услов развоја социјалнстичке демократије и социјалистичког друштва уопште, мада се може рећи да оно и произилазй из саме султане таквог система односно друштва. Ако je овакво гледагье на проблем одговорности тачно, онда je јасно да полнтичко-правна теорија i\iopa да буде веома заинтересована за научну обраду овог проблема. МеВутим, могло би се рейи да овом проблему у нашој савременој теорији није поклоњено доволно пажгье ни у смислу обраде нормативних решења и праксе, ни у смислу давагьа подстицаја и предлога за регпења која одговарају природи нашег система самоуправне социјалистичке демократије. Отуда вей сама чињенида да се једна обимна студија посвећује овом проблему указује на њен значај . А ако се при томе има у виду и њена научна вредносг, онда се с правом може рећи да ова књига представла врло вредан прилог научној обради проблема одговорности. Тема квьиге др Миодрага Јовичића су облици правне одговорности, тј. такве одговорности која je регулисана правним нормама и за коју je могућно предвидети правне санкције у случају повреде. Y својој књизи аутор je обрадио политичку, кривичну, граВанску и дисциплинску одговорност, сводећи круг носилаца на четири категорије субјеката: шеф државе, министри, високи функцнонери и чланови парламента, и то само у сфери централне власти. Међутим, студија тиме није изгубила у својој вредности jep се ауторова проучавања и заклучци у великој мери mutatis mutandis односе и на остале субјекте, тј. одговарајуће органе и функционере у ужим друштвено-политнчким заједницама, па и у радним и другим самоуправним организацијама. Књига има пет делова. Први део (стр. 9—97) je посвећен полигичкој одговорности носилаца јавних функција, и, по свему судећи, овом облику одговорности je поклоњена изузетна пажња, што и одговара њеном значају у одрейеном уставном и политичком систему. Аутор се најпре прихвата једног важног и методолошки оправданог задатка дефинисагье и објашњење појма