Анали Правног факултета у Београду

553

ПРИЛОЗИ

политичке одговорности. Под њим он подразумева такву одговорност коју сносе субјектн који учествују у процесу вршења политичке власти располажући одређеним овлашћењима, a чији основ представља њихова нецелисходна активност, тј. активност ко ja ни je у сатласности са ставом или интересом субјекта пред којим се сноси одговорност. Иако je реч о правној политичкој одговорности овај основ није нити може уошите да буде нравно регулнсан, те писац ту налази сличност па и истоветност са ванправном политичном одговорношћу. Међутим, ако основ ове одговорности није нравно регулисан, писац тачно запажа да je субјект пред којим се ова одговорност сноси правно предвиђен, као и поступай по коме се спроводи правка политична одговорност (сем изузетно) односно и саме санкције. Потпунијем сагледавању појма правне политичке одговорности неоспорно je допринело и разматрање елемената и облика ванправне политичке одговорности. УтврВивање појма и правне природе правне политичке одговорности омогућило je аутору да на основи брижљиво сакупљене и врло документоване граБе анализира политичку одговорност појединих субјеката. Држећи се прихваћеног редоследа, најпре je разматрана политична одговорност шефа државе, и то како у републгщи тако и у монархији. При томе, веома je значајно посебно разматранье ове одговорности шефа државе односно председника у председничком, парламентарном и скупштинском систему (у овом последнем je реч како о индивидуалном тако и колективном шефу државе). Знатно више места je дато политичкој одговорности министара, коју они сносе појединачно или као целина (тј. влада). Y овим анализама je истакнуто да основ министарске одговорности може да буде активност шефа државе (у парламентарном систему), њихова сопствена активност (односно и владе) и активност органа којим руководе. Y ауторовим разматрањима важно место имају индивидуална и колективна политична одговорност министара, а велику корист пружа осврт на механизам остварења ове одговорности министара. После сажетог приказа проблема политичке одговорности високих функционера и чланова парламента, писац са видљивом пажтьом подвргава анализи политичку одговорност одговарајућих носилаца јавних функција у нашој земљи (Председника Републике, Савезног извршног већа и његових чланова, функционера који руководе савезним органима управе и, најзад, савезних посланика). Разматрајући бројне и разноврсне видове политичке одговорности ових органа у нашем данаппьем уставном систему, аутор се не устручава да даје самостална тумачења одређених уставних одредаба (нпр. тумачење о евентуалној санкцији политичке одговорности Председника Републике), да износи своје мишљење о пој единим решењима и њиховој примени (нпр. мишљење о неопходности права СИВ-а на оставку), као и да даје сугестије и предлоге (нпр. предлог да се приступи разрешењу СИВ-а, било да се о томе изјасни Савезно веће, било Веће народа). Несумњиво да то богати садржину ове книге, без обзира што би се поводом појединих проблема могла можда дати друкчија мишљења и заузети друкчији ставови. Y Другом делу (стр. 97 —143) je разматран проблем кривичне одговорности носилаца јавних функција. Дефинишући je као одговорност за одређен противправан рад, аутор приказује и анализира основ, обележја, специфичности и природу уопште, као и механизам остварења кривичне одговорности шефа државе, министара, високих функционера и чланова парламента у разним системима. При томе, ни je испуштена из вида ни могућност одступања од кривичне одговорности, односно њеног ублажавања што се изражава у институцији имунитета. Констатујући да се проблему кривичне одговорности носилаца јавних функција у нашој земљи није довольно посвећивала пажња (није било правних прописа о овој одговорности, сем изузетно), писац с правом истине потребу да се одговарајућим правним текстовима кривична одговорност поменутих субјеката прецизно формулише (који акти и радње повлаче кривичну одговорност, који органи могу да подносе тужбу, који органи треба да суде, које санкције треба предвидети, какав треба да буде поступай, итд.). Ваља констатовати да размишљања и сугестије аутора поводом ових питања представл>ају значајан