Анали Правног факултета у Београду

554

АЫАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

подстрек за нормативно регулисанье, али и за решавање евентуалних случајева у пракси (нпр. мшпљење да чланови СИВ-а подлежу кривичној одговорности упркос недостатка изричитог прописа о томе, мишљење да чланови СИВ-а треба да сносе индивидуалну кривичну одговорност за дела учињена у функцији или у вези с њом само као чланови СИВ-а, и сл.). Трећи део (стр. 143 —157) носи наслов: грађанска (материјална) одговорност носилаца јавних функција. Сврху уношења ове проблематике у студију о одговорности носилаца јавних функција аутор види у потреби утврВивања да ли се и у чему граВанска одговорност носилаца јавних функција (шефа државе и других) разликује од граБанске одговорности коју сносе граБани и јавни службеници. Схватајући граБанску одговорност коју сноси онај субјект који друтоме нанесе штету и која се састоји у обавези накнаде те штете, писац у својим анализама долази до закључка да су специфичности гра&анске одговорности носилаца јавних функција у односу на граВанску одговорност уопште, врло мале. Четврти део юьиге (стр. 157 —163) посвећен je проблемима дисциплгшске одговорности носилаца јавних функција. Истичући с правом да je њен значај релативно мали у пореВењу са значајем других облика одговорности, аутор се у овом одељку задржао само на могућности конституисања појма дисциплинске одговорности и указивању на њене евентуалне специфичности. Y закључним разматрањима (Пети део, стр. 163—186) аутор je дао сажет али садржајан осврт на закључке до којих je у својим проучавањима дошао. Y том смислу ова разматрања обухватају најпре закључке о начину постављања и решавања проблема одговорности носилаца јавних функција у правној теорији и упоредном праву, a пропраћена су и једним правно-политиколошким освртом на овај проблем. Закључна разматраньа аутор je искористио као прилику и да укаже на неопходност доношења закона о врстама и условима одговорности свих носилаца јавних и других друштвених функција, како то и сам Устав СФРЈ предвиБа, дајући и конкретне сугестије у погледу материје овога закона. Осим тога, у закључку je указано и на неке проблеме из праксе. Тако, аутор истине значај „активизације” Савезне скушптине и бирача као два основна фактора пред којима носиоци јавшгх функција сносе одговорност, а затим се упушта у врло занимљива и корисна размишљања о разним видовима проблема одговорности у нашем друштву, као што су: одговорност и самоуправљање, одговорност и потреба прецизног утврВивагьа права и дужности, индивидуална и колективна одговорност, одговорност и бирократија, одговорност и оставка, одговорност и ограничење поновног избора, одговорност и јавност рада, одговорност и стручност, одоговорност и самоуправљање у оквиру органа управе, одговорност и „објективне тешкоће”, превентивни и репресивни ефекат система одговорности, одговорност и „права мера” позивања на одговорност, ефекти ванправне политичке одговорности. Разматрања проблематике одговорности у овој кгьизи вршена су систематски и свестрано. Иако je приступ проблемима претежно правки, аутор je вршио и политиколошке анализе, проучавао нашу и страну прайсу. Y студији су приказана и анализгграна решења прихваћена у нашем законодавству и у низу других држава. При томе, компаративан метод којим се аутор служи je не само научно оправдан већ и веоума прикладан за излагагье и упознавање читаоца са обинмом граВом коју излаже. Аутору су познати теоријски ставови правне науке, али га они не спутавају у тражењу и изношењу и сопствених ставова и мишљења. Све то чини ову книгу занимљивом, корисном, актуелном и врло знача ј ним доприносом нашој теорији. Поред пописа коришћене литературе у књизи je дат и резнме на француском језику, што овој студији, тј. њеним основним ставовима и проблемима, отвара пут и ка читалачкој публици изван наше земле.

Др

Я. С. Николић