Анали Правног факултета у Београду

571

ПРИЛОЗИ

На крају, укажимо на стилско-језичку неуобичајеност неких наслова које аутор даје обрађујући поједина питана, као што су: „Зајам je чест и важан посао”, или: „Камате су врло високе”. Посматрајући дело др Обрада Становијевића у целияи мора cé консгаховати да се обављеном послу пришло са крајњом научном савесношћу, изузехном брижљивошћу у прикунљању материјала, анализи добијених подахака и изношењу својих заюъучака. Посебан допринос правној научно ј мисли предсхављају резулхахи до којих je аухор дошао хоком свога рада, a које je изложио у посебном одељку у коме предлаже решења de läge ferenda у обласхи правнох режима зајма и камахе у нас.

Луција Спировић-Борћевић

Dr iw. Arthur Kaufmann: SCHULD UND STRAFE. Carl Heymanns Verlag, Köln-Berlin, 1966, exp. 326. Низ нерешених или различите) решених проблема у области кривичноправне догматике заокупља савремене теоретичаре, међу чијим се делима истиче и књига А. Кауфlмана „Кривица и казна”. Книга се појављује као збирка неколико краћих студија, нахшеаних у периоду од 1954 —1966. године, a посвећених следећим проблемима: смртној казни, онтолошкој структури радне, хипотетичким узроцима у кривичном праву, негативним елементима бића кривичног дела, заблуди код неправих кривичних дела нечињења, самовольном лечењу, увреди колективних личности, неправу и кривиди код деликта потпуне опијености. Иако je збирка посвећена проблемима различите садржине, оправданост назива књиге лежи у чињеници да од решења ових отгштих питања зависи потврда кривиде и одмеравање казне у сваком конкретном случају. 1. Иако je за саму судску праксу Савезне Републике Немачке смртиа казна изгубила актуелност са моментом њеног укидана (23. V 1949. године), аутор покушава да у студији „О смртној казни” још једном преиспита разлоге за и против постојања ове казне. У изградњи свога става о смртној казни аутор полази претходно од смисла и еврхе санкција уошпте, од теорија које настоје да образложе и оправдају феномен кажњавања као вид друштвене реакције на злочин. МеЬутим, ни теорија одмазде ни теорија застрашења, које аутор из мноштва теорија о оправданости кажтьавања једино разматра, не могу да образложе неопходност предвиђања, у регистру кривичних санкција, и смртне казне. Као аргументацију за свој аболищгонистички став аутор наводи тенденцију изградње једног човечнијег кривичног правосуВа, чија се историјска линија одликује низом исто тако пресудних тренутака, почев од увођења рационалннх доказних средстава па до укидања сурових телесних казни и забране погублена. Отуда у ликвидирању смртне казне аутор види још један значајан прелом у развоју кривичног правосуђа, које ce увек одликовало тежњом да постане што човечније. МеВутим, поред ових општечовечанских разлога, аутор наводи у прилог укидања смртне казне, дакле у прилог решена усвојеног de lege lata у CPH, и чисто процесне разлоге, найме немогућност да се погрешна судска пресуда, у случају извршене смртне казне, на ефикасан начн исправи. 2. Y студији „Онтолошка структура радње” доследно je реализована тежња аутора, истакнута још на самом почетку, да се људска радња анализира првенствено у правно-теоретском и правно-филозофском, а тек потом у кривичноправном смислу. Отуда се прва излагања, ко ja садрже критички приказ тзв. каузалне, фиыалне, симптоматске и социјалне теорије о људској радни, концентришу око проблема онтолошке структуре људске радне уопште. Аутор дефинише људску радњу, чији су појавни облици чињење или пропуштање, као узрочни догађај у материјалном свету. Оно на шта каузалитет спољашњег света делује и оно што покреће на оства-