Анали Правног факултета у Београду

570

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

обећање зајма и сам уговор о зајму, а то je непотребно и може да буде извор несугласица” (стр. 290). 3. Осврћући се на нашу теорију и законодавство аутор тврди да „наша теорија и законодавство одувек су допуштале камату” (стр. 278). Са оваквом тврдгьом тешко je сложити се. МеВутим, ако je аутор мислио на камату уопште, онда вала брижљиво разликовати, на пример, камату у привредном праву, где се канатом назива и оно што каната није у граБанскоправном смислу речи, од камате у грађанском праву где камату представла проценат главнице који се даје периодично (у ширем смислу каната у граВанском праву јесте све оно што се врти у погледу врсте, каквоће или количине више од онога што je дато). Када je реч о нашем законодавству у погледу дозволености појединцима да могу утоворити камату, решења која je оно дало различита су од ослобоВегьа до данас. На то указује, на пример, одредба члана 2, ст. 2. Уредбе о максимирагьу каматних стопа из 1948, која изричито забрањује овај облик зајма измеВу физичкнх лица. МеВутим, друга прописи који су временски уследили касније наводе на заклучак да je уговарање зајма ca канатом измеВу појединаца дозволено. То су; Уредба о порезу на промет из 1954, Тарифа пореза на промет из 1956, затим одредба члана 263 Кривичног закона. (Ове одредбе и аутор наводи у свом раду.) Најзад и судска пракса се определила за досуВивање камата у споровима ове врсте. Из изложеног се види да je зато тешко прихватити тврдњу да je наше законодавство било јединствено у свету према дозволености заклучивања уговора о зајму са канатом измеВу физичких лица, тј. да je одувек допуштено камату. Тражећи аргументе са којима би поткрепио свој став о потреби дозволавања каматног зајма измеВу појединаца, аутор на страни 2SO. каже; „Ако je дозволено узимати мораторне интересе, треба дозволити и камату из зајмова". МеВутим, на другом месту, на страни 286, аутор каже да „постоји разлика у суштини, евреи, па и правном режиму измеВу мораториях интереса и интереса из зајма”. Према томе, ако je у првом случају желео да се позове на аналогију, у другом случају сам указује на немогућност њене примене. Због различитих правних природа ових камата, нема места аналогији. Моратории инстерес вала брижливо разликовати од уговорне камате. Аок уговорна камата има карактер плода и дужник je дужан платити je по основу споразума, дотле je мораторна камата законска камата коју je дужник дужан платити по основу закона када падне у дощьу. Она има карактер накнаде штете повериоцу коју овај трпи због неизвршавања дужникове обавезе на време. Y заклучном делу свога рада аутор je дотакао и питагье обушка зајма у нашем праву (о чему je веВ било речи). Y вези с тим треба приметити само толико да када je реч о предлогу за напуштање једног традиционалног схватања о реалном облику зајма у нашем праву, што иначе треба прихватити као значајан напредак у развоју правне мисли у нас, да такав придлог захтева и шира образложења од оних која je аутор дао. ПозивајуВи се на стране ауторе, др Обрад СтанојевиВ на више места цитира стране писце у оригиналу. МеВутим, читаоцу би се свакако помогло да je уз оригиналан извор дат и превод, jep je тешко претпоставити да се познавање страних језика читаоца поклапа са познавањем страних језика аутора. Када je реч о запажањима ове врсте, приметимо и то да када се ради о зајму и камати у новим друштвено-економским условима, у условима где je друштвени поредак заснован на облику друштвене својгше, оеврт и на законодавства других социјалистичких земала био би итекако користан, утолико више што je предмет проучавагьа аутора било пнтагье допуштености уговарања интереса измеВу физичких лица у социјалистичком друштвеном поретку и што законодавства других социјалистичких земала такоБе дају решена на овом правном подручју и то врло различита.