Анали Правног факултета у Београду

577

ПРИЛОЗИ

може приговорите да у својим успелим разматрањима није нигде поменуо оцене фашизма у програму Треће интернационале из 1928, које узимају у обзир и граБански писци (в. Eugen Weber, Varieties of Fascism, Принцетон 1964, стр. 192). Основне граћанске диктатуре у Европа измећу два свјетска рата je студија која je подједнако потребна и занимлива историчарима, али и онима који се интересују за огппту теорију државе, политичке науке па и фнлозофију.

Мустафа Имамовић

Проф. Myron H. Ross, editor, THE FUTURE OF ECONOMIC POLICY University of Michigan, Ann Arbor, 1967, exp. 95. Професор Myron H. Ross ca Western Michigen University (Kalamazoo, САД) прнредио je и издао неколико предавања угледних америчких економиста, одржаних на Универзитету у Мичигену у току зимског семестра школске 1966/67, у оквнру семинара Катедре за економске науке. Сам наслов зборника, „Будућност економске политике’’, јасно указује да je реч о темама које су савремене и актуелне, које имају своју подлогу у неким дилемама данашньег привредног система у САД, и ставу владе и других институција према Iьима. Озбиљни и акутшт проблеми беде, сиромаштва и неразвијености у неким крајевима САД, проблем црног становништва, међународна монетарна криза и др. наводе научне раднике и економисте уошпте да се позабаве питањима даљих мера економске политике у овим областима. Y предговору, проф. Рос на врло непосредан начин указује на своју основну тезу; нужност повезивања економске политике са економском анализом. Разматрајући пример савремене корпорације у САД, у привредном и друштвеном животу земље, он je обележава као економску, али и као политичку институцију, што наводи на закључак да се економске науке морају чвршће повезати са политичким каукама (које се не баве системима вредности и вредносним оценама), иако треба избећи евентуално повезивање са политичном филозофијом, у којој je средишна тачка проблем оцена вредности и вредносних судова. Анализирајући у свом предавању „Политички положај Већа економских саветника”, проф. Paul W. Macracken подсећа да je ова установа створена Законом о запошљавању из 1946. и да je иако дан-данас постоје размимоилаженьа у погледу схватања улоге и задатка Већа у привредном животу, оно ипак поставлено у такав политички положај да може пресудно утицати на привредна кретагьа и на креирање привредне политике. Проф. Mackracken наводи и основни проблем америчке економске политике данас: повећати домаћи џривредни раст, уз посвећивање довољно пажње дебалансу у међународним трансакцијама. За В ehe економскнх саветника, у остваривању задатака који стоје пред њим, битно je да постане део „политичке екипе”, али да при том ипак не изгуби своју самосталну позицију скупа угледних научних радника и стручњака. Постављајући веома занимљиво и за нашу привреду актуелио питанье: „да ли je привредни раст увек повољан и пожелай?” проф P,obert Eisner изнео je своје мисли у предавању „Фискална политика и монетарна политика за привредни раст”. Према тьеговим речима, неопходно je јасно дефинисање самог појма привредног раста, пошто се раст може посматрати и као повећање укупног националног произвола и као повећање потрохшье, коју дефинише као крајни цил сваке производње. Раст се може мерити и као пораст апсолутних количииа неовисно о прираштају становийка, и као раст дохотка (или произвола) по становнику. Такођер, проф. Eisner врло убедљиво указује и на проблем доколице, наводећи да луди цене не само материјална добра него и временски размак у којем могу да их користе. Залажући се за максимализацију привредног раста per capita Eisner сутерише минимализацију прираштаја становништва и енергичну