Анали Правног факултета у Београду

576

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Док се корен источноевропскнх диктатура налазио у аграрном питању, западноевропски фашизам je нзрастао „у кризи граВанског друштва које je требало спасавати од фундаменталних социјалних измјена” (стр. 30). У односу на војне и дворске диктатуре на Истоку, фашизам и нацизам су остварили већи степей заробљавања човека, a укидање класичног грађанског демократизма провели на много бруталнији и политички разноврснији начин. Фашизам je изграђивао своју сопствену доктрину и општу идеологију, што je условило да je изгледао као покрет идеје, нови романтизам и историјска акција да се свет из темеља преобрази и изгради према унапред одређеној мисли шли програмском систему. МеВутим, овај привид идеологије и доктрине je са фашизма брзо отпао, и показало се да je европски фашизам у ствари конституисање национализма и претварање неозбиљних митова, на којима национализам почива, у политичке програме и непосредну реалност. Корен ф аши зма и нацизма налази се у националном романтизму, a његови носиоци су средњи граВански слојевп који се у тренутку кризе окрећу прошлости. Посебан облик фашизма je корпоративна држава која je остварена у Италији, Шпанији, Португалу, и 1934. године у Аустрији, чиме се загворио историски круг формирања граБанских диктатура у Европи измеВу два рата. Екмечић закључује да je корпоративна држава само до савршенства доведена средњовековна цеховска држава, и да je као таква „у основа политички механизам за јавно онемогућавање класне борбе у друштву” (стр. 40). Супротности меВу класама настоје се свести на разлнке меВу корпорацијама, у оквиру којих радници и капиталиста заједно бране интереса своје професије. Национална енергија која се ослобаВа пригушивањем класне борбе почшье се искоришћавати за спољну експанзију. Y Немачкој je остварен најзначајнији облик европске меВуратне диктатуре. Покушај Ота Штрасера_ да у Немачкој уведе корпоративизам ннје успео, јер je немачком духу више одговарала једноставнија политична структура на принципу: један воВа, једна странка, један народ, уздигнут на ниво изабраног народа, који je позван да преобрази свет и уведе нови поредак. Екмечић сликовиго каже да je у Немачкој „диктатура реализована уз шжушај да се тежња радништва за социјализмом нскористи за циљеве граВанске државе” (стр. 44). Нацизам je сразмерно лако освојпо немачког радника, у чију су свест социјалдемократи већ деценијама преносили предрасуду немачке ситне буржоазије о варварству славенског света. Основни закъучак Екмечића јесте да поред свих спектакуларних разлика измеВу многих типова европске диктатуре и њених националних варијанти, на које je он у студији указао, она има заједничке корене који су општи, и да питање није зашто су се појавиле диктатуре и фаппгстички покрети, него зашто су оне успеле. Први и основни разлог израстагьа диктаторских система јесте друштвено повереље које су поједини сталежи у њих улагали у тренуцима дубоких националних економских и финансијских криза. То се, пре свега, односи на граВански средњи сталеж, чије je пропадање рат убрзао, и који je са олакшањем дочекао стабилизацију валуте и престанак инфлације, са чиме су све диктатуре почињале. Истовремено je овај сталеж решење своје хуманистичке кризе тражио у национално-романтичарској и монархијској прошлости. Фашизам je био битно градски покрет, сељаштво и радници (са изузетком Немачке, где je знатан проценат радника био у партији) углавном су остали изван фашнстичких странака. Штета je што Екмечић није бар у основннм цртама приказао фашистичке покрете у земљама у којима нису успели да доВу на власт. Он додуше кратко говори о Француској, истичући да je она лакше поднела послератну кризу захваљујући наплати репарација (посебно угља). Слично je и Велика Британија нашла спас у финансијскнм олакшицама ко je je добила од америчке владе за отплату ратних дугова. На крају, аутору се