Анали Правног факултета у Београду

БEЛE ШК E

JE АН О НЕОБЈАВЉЕНО АЕЛО РУАОЛФА ФОН / ЕРИНГА? (Један захтев за објашњење југословенским правницима). l. Проналазшс дела. Y италијанском издању дела Zweck im Recht Рудолфа фон Јеринга, које сам ja уредио и које je сада у току штампања код издавача Ејнаудија у Торину, хтео сам да изведем широко библиографско истраживање, пошто тачно схопедест година после рођења великог немачког правника још не постоји научна библиографија његових списа. Поред библиографије дела Рудолфа фон Јеринга израдио сам и библиографију главних превода тих дела, како бих пружио тачан оквир ширена Јерингове мисли у свету. И управо трагајући за српскохрватским преводима Рудолфа фон Јеринга, почео сам да претражујем кайте библиотеке Правног факултета у Београду. Каталог ове библиотеке садржи назив једног дела ко je се не налази ни у једној ранијој библиографнји, нити je означено у каталозима других библиотека, маколико биле богате Јеринговим текстовима. Реч je о х-аьизи на немачком језику под бројем 5962, на чијем омоту je руком нашгсано: Jhering: Pandekten. 2. Краток önuc дела. Пошто je омот овог дела оштећен, није могуће утврдити ни место ни време објављивања. Повез открива да je книга увезена коришћењем неких новина на немачком језику, појединост која није од особитог значаја за утврђивање места објавлшвања, a која у најбол>ем случају може да допринесе утврђивању у којој je библиотеци најпре лежао овај београдски примерак дела. Текст има облик рукописа, али није аутограф. Реч je о једној полиграфској репродукцији према поступку који je био доста распространен у прошлом веку: на пример, у Државној библиотеци у Берлину (неточном) ыашао сам каталог приватне библиотеке Рудолфа фон Јеринга, полиграфисан истом техником. Текст који je служио као основа за ову репродукцију има две тешкоће за даназшьег чнтаоца; писан je курзивом готицом, али не Јеринговом руком (а данас се ово пнемо не учи ни у немачким школама) и богат je скраћењима која нису увек јасна и често добијају скоро стенографски карактер. Книга има 647 ненумерисаних листова, поделена je па 410 параграфа, чија нумерација није, међутим, увек тачна. Предмет излагања je уобичајен за сваки течај Пандеката. Примерак овог дела, сачуван у Београду, изгледа да je много употребљаван (обилују, запета, подвлачена оловком), али не од стране лица словенског језика, пошто су ретки коментари у тексту (од којих неки упућују на чланке у ~J ahrbücher für die Dogmatik des heutigen römischen und deutschen Privatrechts", часопис којн je издавао Јеринг) на немачком. 3. Проблемы ко je поставља oeaj текст. Овај рад, каталогизиран под именом Рудолфа Јеринга, вероватно je један Kollegschrift, тј. збирка Јерингових предавала. Данае се не може рећи да ли je текст стварно писао Јеринг или га je редиговао неки негов ученик или асистент на основу белешки вођених за време предавана. Да би се то утврдило, у колико не буде архивских открића, требаће подробно испитати текст, али резултати добијени на тај начин, неће свакако бити сасвим поуздани. Поред обима