Анали Правног факултета у Београду

581

БЕЛЕШКЕ

рада и хешкоћа да се он прочит учиниће ово испитивагье веома дугохрајним. МеЬугим, посхоји једно прехходно пихање које би могли решихи југословенски научници; како je могао доћи у Југославију овај примерак Јерингових Пандекаха који изгледа да je једини који данас посхоји у једној јавној библиохеди? Одговор који бих се усудио да дам на ово пихање (одговор који, иако веровахан, ипак није похкрепдеи никаквим докуменхом) био би следећи. Као шхо je познахо, Рудолф фон Јеринг je предавао Римско право такоБе и на Бечком универзихеху. Веровахно да je овај полиграфски зборник његових предавања припадао некој бечкој библнохеци и да je, 1918, био укључен меБу книге које je Аусхро-Угарска хребало да преда Србији на име рахне одштете. Ове книге су хако ушле у библиохеку Правног факулхеха у Субохици и хамо осхале до другог свехског para, кад je факулхех у Субохици захворен, a његова библиотека прикључена библиохеци исховрсног факулхеха у Београду. Ова моја прехпосхавка може бнхи прихваћена или не. Ако се она не прихвахи, хреба видехи како се тексх који je овде исшггиван могао приписахи Рудолфу фон Јерингу и, уз то, доказати ко je прави аухор дела. Ако се, обрнухо, она прихвати, требаће наћи документа за йену потврду. То не би хребало да буде тешко, јер сва ова премештања нису могла бити извршена без спи скова книга које су из Беча прешле у Суботицу и из Суботице у Београд. Истраживање архива библиотека ових места у Југославији, или државннх органа који су тада били надлежни за преношење књнга, не би хребало да остане бесплодно. Y сваком случају, позитиван или негативан резултат ових истраживања био би драгоцен показателе у погледу њихове сврсисходности, тј. да ли да се започне или да се напусти касније испитивање ове београдске книге. Хоће ли који југословенски научник • с предношћу познавања језика и лакшим приступом архивама допринети разјашњењу овог питана? Марио Г. Лозано

ПОСЛЕ ЛИПЛОМСКЕ СТУАДЈЕ НА ПРАВНОМ ФАХУЛТЕТУ У БЕОГРАЛУ I. Скоро je поехало храдиционално и данас опшхе усвојено стаиовишхе да факултет хреба и мора да пружи могуђносхи да се на факултету схичу и знаньа пшра, виша, специјализованија и продубљенија него шхо су знања која се могу стећи на факулхеху у хоку четворогодипиьих студија дипломираног правника. Оно шхо je ново и шхо je изазвало и нове облике, а посебно сисхемскији и сисхемахичније организовани рад факулхеха на последипломским схудијама, јесхе проширење похреба друшхва да има већи број правника (узимамо овај термин, с хим да под њим подразумевамо и осхале хрупе последипломских схудија ко je посхоје на факулхеху нпр. полихичке, економске, исхоријске и др. науке) са знањем већим од знања које дају чехворогодншње схудије дипломираног правника, при чему се не само повећао број месха у савременом друшхву где je похребно хо и хакво веће знање него су се умножиле и разлике између хих и хаквих радних месха, хако да ce појавила друшхвена похреба и посхављен je заххев за већом различихошћу по обиму и каракхеру хих већих знања која би се схидала пухем последипломских схудија. На хај начин, врсха и садржина послова на појединим радним месхима хребало би да буду основни крихеријуми врсха и садржине последипломске насхаве која би се организовала одн. која посхоји на правним факулхехима. Посхавља ce пихање да ли je управо по хим крихеријумима одређена врсха и садржина последипломске насхаве на факулхеху, као и да ли се на факулхеху организују сви они предвиБени облици последипломске насхаве који би ималн за цил> да задовоље хе погребе.