Анали Правног факултета у Београду

582

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

На прво питање je тешко дати сигуран одговор, иако би се могло рећи да предвиВетш облици последипломске наставе: магистратура, специјализација одн. усавршавање и докторат правних наука (и других који се стичу на факултету) могу за сада да представљају довољне облике и форме за стицатье веВег знања. Посебно зато што сами факултети имају могуВност (што би требало да значи дужност и право) да одреВују и садржину и разраВеност сваке од овах категорија последипломске наставе, прилагођавајући је_управо савременим потребама одреВеног времена. А за то би било потребно чинити све што je могуће да се сагледају радна места, односно послови за које су данас потребни стручњаци са већим знањем од знања дипломираног правника, и да се управо по основу тога и на основу тога одређује и садржина појединих врста последипломске наставе. Taj задатак свакако лежи и на факултетима, али исто тако и на многим другим установама и друштвеним факторима, имајући у виду чшьеницу да су стручњаци са знањем последипломских студија данас потребни на многим местима, а не само за места наставника универзитета, што je некада (и то не давно) био случај (чему треба додати личне наклоности или амбиције појединаца да имају таква већа знатна, каквих je лиц а било, има и добро je да их што више буде и убудуће, али што не може бити одлучујућа чињеница при утврВивању врсте и садржине одн. при органнзовању последипломских студија). Мислимо да се не би могло ређи да je у првом погледу код нас ураБено много. Најпре не у погледу сарадтье и ушцаја научних института истраживачких центара за које се у знатној мери припремају кадрови кроз последипломске сгудије на факултету. A још мање у погледу осталих радних места и послова за које би се сматрало да je потребно имати стручтьаке са знањем последипломских студија. Тачно je да практичан рад и лично залагатье могу каткада да ©способе појединце за рад на таквим местима. Но то je често и споро и у крајтвој линнји скупо. Аруштво онд. одговарајуће радне .организације морају потребну стручност за таква радна места и за те послове (а њих има већ доста и сваким даном их нужно мора бити све више) обезбеБивати на један систематичнији и организованији начин, а при томе су последипломске студије на факултету свакако један од најприкладнијих, најбољих и најјевтшшјих начина. Отуда мислимо да ово питање треба да буде подвучено и да факултети убудуће у далеко већој мери треба да се залаже да одговарајући факторн и радне организације учине оно што je потребно, jep Be иначе штете бити једног дана велике и ми ћемо заостајати, пошто оваква врста стручњака са знањем последипломских студија постаје данас не само све више корисна него и носилац врло сложених послова (нпр. закон je обавезао радне организације које се баве спољнотрговинским пословима да утврде спрему која je потребна за одре Вена радна места, а та спрема, по нашем мшпљењу, у највећем броју случајева мора бити на нивоу посдедиплохмских студија; таквих случајева одн. радних места и послова у нашем друпттву има врло много и биће их све више, тако да се треба борити да се она утврде и учине јавним). Другим речима, неопходно je потребно и крајње je време да потреба и ниво знања последипломских студија буду схваВени као друштвена нужност која настаје из сложености и важности послова који данас постоje у једном развојном друштву, и да та нужност мора бити задовољена на систематичан и организован начин уз сарадтьу свих заинхересованих фактора, посебно радних организација. При томе je важно да буде јасно и од друштва знано и признато да последипломске студије не служе више само задовољењу кадровских потреба факултета и научних института иди неких, макар и друштвено корисних и оправдапнх личних амбиција појединаца, већ да су оне средство и начин за задовољење много ширих савремених потреба нашег друштва, те да се према ниша уопште, а посебно у погледу врста и садржине последипломских студија мора тако и односити и наше друштво у делини и поједине радне организације и службе којима je поверена одре Вена друштвена делатност. Друго основно питање би се односило на садашње стварно статье последипломских студија код нас, тј. да ли факултети организују све оне