Анали Правног факултета у Београду

583

БЕЛЕШКЕ

облике последипломских студи ja који би имали да задоволе све наведеые друштвене потребе у овој области. Колико je нама познато, са тим стањем не бисмо могли бити задовољни. Највећа пажња, iî по броју, и по организованости, и по трајности обраћена je на магистратуру и докторат наука. Аалеко магье je рад факултета управлен на специјализацпју и усавршаванье као редовне облике последипломске наставе. Разлози за то су многоструки. Ту долази свакако до нзражаја традиционално даваше предности оним врстама последипломских студија које првенствено имају карактер научноистраживачког рада и које стоје у вези са академском каријером и са каријером у научним институтима (а то су, као што je познато, магистратура и докторат наука при чему не бисмо овде улазили у питање да ли je ово решење добро). Наклоности факултетског наставног особља и њихова професионална оријентација иду у прилог садашњег стања, посебно зато што то особл>е не би могло без већих напора учествовати у извођењу наставе за специјализацију и усавршавање, а уз то би се, свакако, у већој мери и у већем броју за ову настану морали ангажовати истакнути стручњаци ван факултета. Поверење и заинтересованост кандидата за ове врсте последипломских студија свакако су још увек мањн него за магистратуру, било што их оне трајније усмеравају на одре Вену врсту по слова (а у нас je join увек врло велика флуктуација стручних кадрова са једне врсте посла на други, jep се са променом радног места често мења и врста посла на коме се ради, па чак и занимање), било што им оне не дају одређену академику титулу одн. степей, било што у томе раду не налазе одреВено друштвено признање. И најзад, што не значн да je ово најмање значајно и важно —■ можда управо обрнухо као разлог мора се навести и чудна незаинтересованост и пасивност фактора и радних организација којима би стручњаци са завршеном факултетском наставом за специјализацију и усавршавање били тако потребни и корисни: изостала je иницијатива, подршка, анимирање кандидата и обезбењење средстава за ове врсте наставе управо од оних који би требало у свему томе да предњаче. Имајући у виду све ово речено, мислимо да сада предвиБене врсте последипломских студија моту да задоволе наше потребе, с тим да, као што ћемо доцније изложити, облгщи последипломске наставе за спедијализацију и усавршавање кадрова треба да буду далеко више разраВени и далеко Вите прилашВени остварењу идеје одн. задатка перманентног усавршаваньа и ажурирања знања дипломираних правника управо с обзиром на потребе радних места и послова које они заузимају одн. обављају у пракси. С друге стране, мислимо да непосредно сами факултети разуме се не само они али макар и сами они уколико изостане иницијатива и довољна заинтересованост других одговорних друштвених фактора и радних организација (са чим треба рачунати, против чега се треба борити, али због чега се не смеју факултети пасивизирати и мирити, ако тако можемо да кажемо, са судбином) треба да се далеко више него до сада заинтересују за оргашгзацију појединих облика последипломске наставе, нарочито оне за специјализацију и усавршавање, полазећи од тога да последипломска настава будућности да буде иманентни део редовног рада факултета, наставног и научног, и да ће се факултети, измеВу осталог, управо најнепосредније тим и таквим радом укључити у токове привредне и друштвене реформе код нас. Искуство других земала то показује, при чему се факултети морају такоВе користити искуством других земала да они овај посао треба и да организују и носе, али увек уз максималну сарадњу научних радника и стручњака, како из самосталних научних института тако и из праксе, тако да факултети на овом послу буду и центри и кооператору који би окупљали и повезивали све оне који могу и треба да сараВују на извоВењу последипломске наставе управо онакве каква je данас потребна савременом, па и нашем друштву. При томе се мора ослобађати било каквог академизма а често и застарелих традиција, jep je и то у извесној мери било разлог што на полу последипломских студија, нарочито оних за усаврша-