Анали Правног факултета у Београду

584

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

вање и спедијализирању, кису до сада постигнути већи и бол=и одн. задовољавајући и похребни резулхати. 11. Као шхо je већ указано, схудијама у циљу схицахьа схепена магистра на Правном факултету у Беохраду je, у оквиру последипломских схудија (односно до сада схуднја трећег схепена), посвећивана посебна, да не кажемо сва пажња (то се одразило и у садржшш Статута Факултета, где од укупно 113 чланова који рехулишу питање последипломских студија само 3 говоре о студијама у циљу специјализације и усавршавагьа, а сви остали о настави магистратуре). Отуда у овој области постоје и одређена искуства, у вези с којима и на основу којих се могу поставити извесна питања за дискусију. Ми ћемо покушати да укажеыо на нека од хьих. 1. Питање броја смерова у настави за магистратуру било je често предмет дискусије. И то у два правда: у погледу потребе постојања свих предвиВених смерова и у погледу оправданости постојања оних смерова чија основна тематика нису правые или политичке науке. На Правном факултету у Београду постоји једанаест смерова: правнотеоријски, политички, управни, граВанскоправни, привредноправнн, радноправни, кривичноправни, друштвено-економски, међународни, правноисторијски и правносоциолошки, с тим што Статут Факултета предвиЬа да ће Факулхетско веће, на предлог катедара, почетком сваке школске године, с обзиром на број уписаних студената и друге околности, одреВнвати смерове из којих ће се настава одржавати. Y пракси, сваке године je насхава одржавана из свих смерова (при чему je било случајева да je на поједине смерове било уписано само два кандидата), и то зато што je, с једне стране, постојала акумулација броја кандидата уписаних у разним школским годинама, који су били заостали са извршењем својих обавеза у току последипломских студија (семинари и научноистраживачка пракса), а, с друге стране, што je увек постојао довољан број наставног особља који je био заинтересован да учествује у извоВењу наставе за магистратуру, тако да се развијало извесно осећање неравноправности наука одн. катедара уколико се не би и настава за магистратуру изводила сваке године на свим смеровима (што je свакако позитивно, али што je каткада стварало утисак и извесне нерационалности улаганог труда одн. недовољног поверења да ће се мали број кандидата за неке смерове сачувати за наредну годину, што такође није 6ilvo без основа, пошто би се ти кандидати највероватније одмах определили за неки друга смер). Мыслимо да треба очекивати да ће такво стање постојати и убудуће, као што сматрамо да није ни битно да ли je број смерова баш најбоље одређен (каткада се, у погледу правних смерова у ужем смыслу, указивало на могућиост извесног спајања, на пример граВанскоправног и привредноправног смера или политичког и управног смера), jep je у питању настава за продубл>ено проучавање читавих грана и области права, при чему посебан значај управо треба да имају како системски и систематски курсеви из основних предмета појединих смерова, тако и захтев у погледу теоретског и упоредног продубљеног проучавања, на бази индивидуалног рада сваког појединог кандидата, управо тих основних предмета, што, на жалост, join увек није остварено (по нашем мишљењу, продубљено знање из основних предмета сваког смера на студијама за магистратуру по квалитету и карактеру треба да одговара оном и онаквом знању које се тражило на усменим докторским испитима, до чега не долази и због тога што join увек често магистратура за поједине кандидате замен. ује специјализацију и усавршавање, о чему свакако и сами наставницы, макар и невољно, у појединим случајевима воде рачуна, што иде на штету садржине и квалитета магистратуре). 2. Садржина, обухватност наставе на студијама у циљу стицања схепена магистра je, колико je нама познато врло различите одре Вена, регулисана на поједишш факултетима у нашој земљи. При томе постоји Шl3 врло значајних и систематских проблема који су заједнички, меБу којима.