Анали Правног факултета у Београду

585

БЕЛЕШКЕ

по нашем мишлењу, питање места и садржине продублених курсева из основных предмета на смеровима представла један од најважнијих (као што je познато, на Правном факултету у Београду настава за стицање стелена магистра обухвата у оквиру сваког смера: а) продублено курсеве из два основна предмета; б) два специјадна курса из сродне материје или два предмета сродна основным предметима; в) продубљени курс из једног од основних предмета другог смера; предмет методологија друштвених наука; при томе продублена настава траје по правилу један семестар a специјализована два семестра; Методологија друштвених наука предаје се у току два семестра, с тим што се настава другог семестра прилагођава интересу појединих смерова). Y пракси кад je реч о извођењу саме наставе (не и при усменим испитима), већи значај и, ако тако можемо да кажемо, важност посвећују се специјалним курсевима, чији се значај не може споритн, али који, по нашем мишљењу, имају и специјалну намену и задатак који су битно разлнчнти од намене и задатака продублених курсева из основних предмета односног смера. Ако je магистратура облик и степей последипломских студија који треба кандидатнма да пружи у првом реду продубљено знање из основних предмета појединих грана одн. области права, без чега je немагућ научноистраживачки рад кандидата како на његовом магистарском раду тако и доцније на радном месту, онда je управо продублена настава из тих основних предмета, битна и најзначајнија. При томе она треба да посебно обухвати теоријске проблеме и упоредна излагања материје основних предмета, и то на један начин потпуно другчији од оног који се користи у настави тих предмета на општнм курсевима редовне четворогодишње наставе, а, разуме се, да траје најмање два семестра, при чему она може бити, по деловима, извођена од стране више наставника. То важи и за случај када се ова настава изводи путем систематских курсева или путем индивидуалних одн. групннх консултација. Отуда je често погрешно уверење да je продублена настава из основних предмета само нешто проширена настава из тих предмета на општем курсу редовне четворогодишьье наставе за студенте, при чему се често полази од схватања да кроз ову последипломску наставу треба и обновити одн. поновити материју која je обухваћена општим курсевима. Насупрот томе, последипломска настава за магистратуру мора да рачуна са добрим познавањем материје општих курсева од стране кандидата које прате наставу за магистратуру, и да са том чињеницом стартује, дајући један нови квалитет истој чињеничкој проблематици и дајући je у једној новој светлости, посебно теоријској и упоредној. Отуда сматрамо да би овоме факултети морали да посвете више пажње и да чешће анализирају управо наставне програме и стварну садржину наставе за магистратуру. А све то треба да се посебно позитивно одрази на усменим магистарским испитима, на којима кандидаты треба у далеко већој мери да покажу теоријско и упоредно познавање и разумевање материје основних предмета, као и смисао за такво самостално размишлагье, уз већу сопствену критичност према решењима појединих питања која постоје у теорији, законодавству и пракси домаћој или страној. Без свега овога остаће и дале констатација и утисак да магистри правних наука нису у доволној мери и продублено савладали теоријску и упоредну проблематику одређене гране одн. области права, а то не би смело да буде. За отклањање тога нужан je, по нашем мишлењу, изложены однос према продубленим курсевима основних предмета смера, и то како на страны факултета и наставног особла тако и на страны кандидата, што треба утврдити одн. проверити и кроз рад кандидата у току последипломских студија на магистратуры и на усменим магистарским испитима. Све то, разуме се, не треба да утиче на значај и место специјалних курсева, који у првом реду треба да прикажу систем научноистраживачког