Анали Правног факултета у Београду

590

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

вачке праксе треба да буду чувани и трајно доступны свим заинтересованим појединцима и организацијама, ради чета би било врло корисно да се сваке године објављује и попис предмета одн. садржине обављене научноистраживачке праксе. Иако je број до сада обављене научноистраживачке праксе сразмерно врло велик (у времену од школске 1960/61. годные, као године кад je почело извођење последипломске наставе за магистратуру, па до краја јуна 1967. године дакле за мање од шест година стварног рада на овој пракси на Правном факултету у Београду око 500 кандидата je обавило научноистраживачку праксу, што би, добро среЬено, требало да представлю врло обиман и користан фонд материјала за научни рад и документацију, а што, на жалост, у схв арности није случај, што уосталом није ни ј едини ни редак случај у нас), тешко би се могло рећи да су коришћени сви облици овога рада. Посебно мишл>ење да би било добро научноистраживачку праксу организовати и колективно са групама кандидата, чиме би се они навикавали на екипни научноистрэдкивачки рад и добијали обухватнији и комплекснији преглед материјала одн. документације. Научноистраживачка пракса се обавља најчешће на самом факултету, и то, по правилу, у склону личног контакта кандидата са одређеним наставником, a реБе кроз односне семинаре. До сада се није успело да се оствари сарадгьа са самосталним научним институтима, како би у веВем броју случајева кандидати ову праксу управо у њима вршили. А то би било од користи и томе институту, и факултету, и кандидатима. Но то je један од израза недовољне повезаности уопште рада факултета и рада самосталних научних института. в) Израда два семинарска рада, који треба да пруже доказ о способности кандидата да самостално анализира правне проблеме и да по аима заузме став. Y погледу семинарских радова постављају се иста или слична пптања о којима je било речи код научноистраживачке праксе; тематика семинарских радова, техника њихове израде, равномерна распоређеност на већи број наставника, јавност при одбрани и доцнијем коришћењу, повремена анализа тематике и квалитета израВених семинарских радова, време израде. Перед тога, овде треба указати и на join нека питагьа специфична за семинарске радове. Најпре питање односа тематике семинарских радова са тематикой магистарског рада, тј. да ли семинарски радови могу да буду и више-мање обрађени делови магистарског рада, о чему постоје различита мишљења, а и у пракси се врло различите поступа: по нашем мишљењу, евентуално само један семинарски рад би могао да буде у вези са магистарским радом, док то не би требало да буде случај и са другим. Поставлю се питање да ли оба семинарска рада могу да буду рађена из истог предмета, посебно кад то није неки од основных предмета смера, као и да ли оба семинарска рада могу да буду раВена код истог наставника (што се у пракси све чептће дешава, при чему je то обычно онај наставшие који je одре Вен за консултанта при изради магистарског рада кандидата): по нашем мишљењу треба тежити, иако се то не би морало поставит као обавезно правило, посебно не као правило без изузетака, да се семинарски радови раде из разных предмета смера, при чему би један семинарски рад обавезно морао бити из материје неког од основных предмета смера, а такоВе треба тежити да кандидат сваки семинарски рад ради код другог наставника. Да би се обезбедила садржинска дискусија око сваког семинарског рада, било би потребно да се из реда слушалаца односног смера за сваки семинарски рад, задуже два кандидата који Be на семинару обавезно изложит своје мишљење о раду, чиме би се обезбедила активност веВег броја кандидата, у погледу ко je не бисмо могли бити задовољнн. 6. Y погледу усменог магистарског испита у пракси није било проблема. Ипак постоји потреба да се изврши анализа методологије рбавлюња овог испита и квалитета одговора кандидата. Често се тврди да су многи одговори на нивоу минимума потребног и захтеваног знања, а посебно