Анали Правног факултета у Београду

595

БЕЛЕШКЕ

магистарски рад био залажен по вредности, нарочито у погдеду примеие научних метода при његовој изради. Питање односа тематике магистарског рада и тематике докторске дхгсертације изазвало je већ доста различитих мишљења. Статут Правнох’ факултета у Београду (чл. 129) решава обо питање на врло изречан начин: за тему докторске дисертације кандидат не може да узме тему свога магистарског рада (нити тему другог свог монографски обрађеног научног рада који je објављен или на друга начин учшьен достунним јавности). О оваквом решењу овог питања могло би се дискутовати, ако не у начелу а оно о његовој недовољној прецизности и једностраности, пошто je битна карактеристика докторских дисертација управо хьихов виши, или чак далеко виши ниво од магистарских радова (мада ни у погледу тога не треба претеривати, јер докторске дисертације нису ни „највиши домет” научног рада једног човека нити треба да буду хсао што je то, на жалост, често случај у пракси и једини научни рад монографског карактера једног дохстора наука, посебно оних којима je бављење научним радом професионална дужност). Отуда сматрамо да ни при оваквом решењу овог питахьа није искључено да се при изради своје докторске дисертадије кандидат може у извесној мери користити резултатима свога магистарског рада, али не и користити интегрални текст магистарског рада ради његовог уношења у докторску дисертацију, јер би заиста било чудно да се нехсо може у своме раду користити резултатима рада других лица, а не и резултатима свога сопственог рада. IV. Последиптомске студије служе за задовољење одређених друштвешхх потреба, и то данас потреба које су иманентне за савремени друштвешг живот у свим областима, па и у области права, политике, економије и других друштвених односа и појава. Као што смо већ изложили, те потребе треба да одре Вују и врсту, облик, садржину, лик, трајање и начин последхшлолхске наставе. Y томе склону, поред студија у циљу стидања степена магистра, у оквиру последхшломсхагх студија постоје и студије у циљу специјализације и усавршавања, односыо могу да постоје и оне врсте последипломских студија како то предвиђа Статут Правног факултета у Београду (чл. 112). Последнпломске студије за специјализацију и усавршавахье су, исто као и студије за магистратуру, по нашем мишљењу, битан, иманентан део рада и задатака правних факултета, тако да се и њима мора посветити иста пажхьа као и сваком другом раду факултета. То међутим, као што je на почетку указано, није у пракси случај, јер рад факултета није у доволшој и друштвеној потребној мери управљен на специјализацију и усавршавахье као редовне облике последипломске наставе, као редовне обушке рада факултета. Указали смо већ и на разлоге због чега долази до тога, али бисмо овде хтели да посебно подвучемо потребу да то буде у основи изменено, посебно у вези са захтевом савременог друштва за перманентнихм радом на актуализовању знања факултетсхш образованих стручхьака, а, разуме се, не само них. 1. Уобичајено je да се иницнјатива за организовано курсева (наставе) за специјализацију и усавршавахье очекује од форума и организација ван факултета. Она je, на жалост, по правилу изостајала и ххзостаје. Не треба бити велики оптимиста и надати се да he она бити много већа у скорој будућности. Но без обзира на све то, па чак и кад би ванфакултетска иницијатива била далеко већа, сами факултети морају да постану носиоци ове наставе, па и иницијатххве. Потребно je да факултети, познавајући потребе нашег друштва (а не треба сумњати да они то могу да знају и знају бол>е него многи други), израде вхпиегодишњи програм курсева за специјализадију и усавршавање, разуме се, уз консултовагье заинтересованих фахстора и организација. Затим треба предузети акцију да се тај програм „натури" свима којих се тиче, да се, дакле, покрену све снаге за остварење тог програма. 2. Обично се предвиВа да курсеви за специјализацију и усавршавахье трају најмање два семестра. То je време можда потребно за стицање