Анали Правног факултета у Београду

596

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

неке дипломе одн. назива специалисте. Мислимо да такви двосеместрални курсеви за специјализацију и усавршаване могу и морају да буду само једна од њихових врата, при чему они могу да буду на разне начине организовани, посебно као тзв. сендвич курсеви (тј. курсеви са кондезованом семестралном наставом, те повећани број радних сати, у трајању од некодико недеља), с обзиром да ће слушаоци ових курсева често у већини бити из места ван седишта факултета и биће их тешко за дуже време одвојити од радних места. МеЬутим, потребно je организовати и низ других курсева краћег трајања о појединим питањима, па и само серију предавања која, разуме се, треба увек да буду праћена диекусионим састанцима. При томе’ ове краће курсеве и серије предавања треба посебно организовати о најновијим и актуелним питањима, тако да факултети, евентуално у заједници са односним научним институтима и уз помоћ професионалних удружења, треба, као најпозванији и углавном као најквалификованији, да постану носиоци и ових облика рада на усавршавању факултетски образованих кадрова, својих бивших студената. А они би то сигурно могли да чине без великих тешкоћа, јер располажу, и потребним стручњацима и потребншм просторијама, а може се очекивати да ће (у тај рад, организован од стране факултета, заинтересовани појединци и организације имати највише поверена (зато сматрамо да и низ стручних и научних симпозијума могу такоВе са успехом да организују и факултети сами или у заједници са другима). Потребно je само део овај рад поставити организовано и схватити га као редован облик рада и као један од битних задатака факултета, чиме, између осталог, треба и мора да се разликују одн. одликују факултети у савременом друштву. Тиме Be се само мођи у пуној мери додајмо и масовно, а факултети се управо данас одликују својом масовношћу (по броју факултета у једној земљи ипо брсју слушалаца) остварити идеја и задатак максималног укључивања факултета у друштвени живот. Тога се не само не треба бојати него, обрнуто, чинити све да се супротна схватања неког „класидизма” и „академизма” сузбију и одбаце. 3. Број факултетски образованих стручњака којима je данас потребна одреБена специјализација и усавршаване, а посебно број тих стручњака којима je потребно пружити помоћ да осавремене, актуализују своје стручно знање и познавање правке проблематике, свакако je далеко већи него што може да буде број оних меБу нима који би увели учешћа на појединим факултетским курсевима за специјализацију и усавршавање одн. на серијама предавана, па макар они трајали и само по неколико дана или недеља. Зато мислимо да би било потребно и корисно да се у највеВој могуВој мери објављују како текстови појединих курсева одржаваних у оквнру двосеместралне наставе за специјализадију и усавршавање, тако и нарочито текстови серија предавања о најновијим питањима. V. Покушали смо овде да укажем© бар на нека најважннја и најглавнија питана у погледу система последипломске наставе, имајуБи при томе у првом реду у виду искуства и стане на Правном факултету у Београду. Сигурно je да су многи проблеми истн иди слични и на другим правним факултетима у нашој земл.и, а такви се проблеми у основи данас постављају у многим земљама у свету. Зато би било од посебне користи стадно мењање искуства из ове области. И не само менане искуства него и разни облици сарадне, који би могли да обухвате и поједгше самосталне научне институте. Ако се може сматрати да би сваки правни факултет, за неке или за све смерове, могао сам организовати наставу магистратуре, мислимо да je добра и садржински на нивоу настава за специјализацију и усавршавање немогуђа без међуфакултетске сарадне и без сарадне појединих научних института, па и извесног броја стручнака из праксе. Идући даље у том правду било би чак потребно, кад je реч о настави за специјализацнју и усавршавање, извршити и извесну поделу рада измеЬу факултета, с тим што би се поједини факултети предвидели као носиоци одређених курсева, било као целине 6яао као дедова, у оквиру последипломске наставе за специјализацију и усавршаване. Тако се доступа у многим земљама које су богатије од нас и са научним кадровима и са финансијским